Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Katarina Alempijevic - Prodajna galerija Beograd, Bgd,sept.2013.

Godina rođenja

1977 u Cacku

Fakultet

Likovnih umetnosti u Bgd

Član udruženja

ULUS-a

KATARINA ALEMPIJEVIĆ (1977, Čačak)

 

Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti (Slikarski odsek) u Beogradu 2000. godine. Magistrirala na istom fakultetu (Odsek crteža) 2003. godine.  Član je ULUS-a.

 

Studijski boravila u Cite Internationale Des Arts, u Parizu 2009. godine.

 

Učestvovala na brojnim nacionalnim i međunarodnim grupnim izložbama (Srbija, Kanada, Kina, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Grčka, Meksiko, Makedonija, Francuska,Turska, Austrija).

 

LINEA ALBA KATARINE ALEMPIJEVIĆ

 

 

                               Ruka i mozak se ne razumeju ako srce kao medijator ne posreduje.

                                                                                                                 Tea fon Harbou

 

 

Od svih mentalnih navika možda su emocionalno najnabijeniji oni modeli stvarnosti koji se odnose na to kako razmišljamo i osećamo sami sebe i ljude u svom okruženju. Te sheme boje i omeđuju najintimniju teritoriju u našem životu. Kada su ovi modeli stvarnosti iskrivljeni, nevolje počnu da iskrsavaju. Ali, kada su ta sočiva u našem umu jasna i precizna, tada je takva i naša percepcija samih sebe i drugih, smatraju psiholozi.

 

Na pitanje gde je stvarno sigurno unutrašnje utočište i tačka oslonca od koje možemo krenuti u transformisanju svog unutrašnjeg pejzaža, Katarina Alempijević odgovara autorefleksivnom vizuelnom transkripcijom intimnog prostora sopstvenog bića. Već na samim stvaralačkim počecima njen fokus u kritičarskoj recepciji označen kao “ogoljavanje sebe do čiste emocije i crteža do čiste linije” (B.Burić) usmeren je na teritoriju Tela i njegovu spoljašnju i unutrašnju geografiju.

 

Odnegovano stvaralačko iskustvo Katarine Alempijević da formu vidi i realizuje ne samo u mentalnom već i fizičkom prostoru ispoljava se i danas, u novom, trodelnom ciklusu LINEA ALBA[1]. Ovi ciklusi nastajali su naizmenično (od kraja 2009. do 2013.) kao oda ženskom biću i fragilnosti njegove unutrašnje geografije. Telo i energija njegove mentalne i fizičke mape koncentrisani su na percepciju emocionalnih navika koje upravljaju našim životom. U vremenu dominacije digitalih komunikacija, instalacije belo na belom, posvećene beloj liniji čije su životne pulsacije zapretene u razgranatim vlaknima, postaju i izdvojeno mišljenje koje afirmiše, između ostalog, ideju da svrha sabranog hodanja nije da negde stignemo, već da postanemo svesni samog procesa hodanja. Zainteresovana da sačuva integritet umetnika i integralnost umetnosti, autorka ostavlja posmatraču slobodnu zonu za učitavanje senzibilizovanih znakova ontogeneze bića.

 

U prvom delu ciklusa LINEA ALBA Katarina Alempijević uspostavlja shematski modul, umožavanjem siluete figure žene ona u fizičkoj telesnosti preispituje poetski prostor Tela, njegove zone Erosa i Tanatosa. Praktično, kao vidljivi modeli našeg iskustva, sheme nam pomažu da od haosa koji nas okružuje načinimo red. Autorka tako nastavlja svoja preispitivanja ne/vidljive propustljivosti sezonskih čulnih i/ili fizioloških promena započetih još u njenim ranim radovima Vrtovi, pre desetak godina. U novim radovima koristi druga sredstva; kontura i arabeska integrisani su u kompoziciono tkivo, a floralni elementi koji su pratili liniju epiderme sada naseljavaju i/ili izrastaju iz unutrašnjosti tela/bića rascvetavajući tajanstvene prostore linea albe.

 

Jedna od odlika prirode rada Katarine Alempijević je perfekcionizam i preciznost u kojoj, ne gubeći se u prevodu od prirodnog do artificijalnog, dečijom udubljenošću u proces crtanja nožem, strukturiše kompozicionu shemu harmonizujući odnos detalja sa celinom. U njenom naglašenom istraživačkom impulsu crtež je bio i ostao paradigma od koje sve počinje i koji, bez obzira na različite alatke ili forme u njegovom nastajanju, potencira čulnost i ranjivost prizora.

 

U ciklusu LINEA ALBA I[2] crtež nastaje urezivanjem linije nožem u belom papiru, a deset istovetnih silueta atlasa ženskog tela u prirodnoj veličini iniciraju kompleksne idejne slojeve – od rodnog identiteta i pitanja pozicije ženske umetnosti, preko hrabrosti i slobode izbora, snova i tajni, do simptoma traume tela i ranjivosti uslovljene personalnim stanjima i autobiografskim situacijama.

 

Silueta žene, lajt-motiv ovog rada, kao otvorena matrica prima čitljivu mrežu crteža koji telesnu mrežu krvnih sudova ili nerava naseljava ružama[3] i/ili njihovim bodljama, pupoljcima, cvetovima, leptirima; raširene, prazne šake asociraju na vrstu ženskog posla koji ne ostavlja traga. Žena-mreža je i prazan kavez sa otvorenim vratancima, a kad prsti ruku ili nogu završavaju cvetovima, srcem među prstima uzdignute ruke, rukom u kojoj je ptica, ponavljaju se u ovom prostornom crtežu bajkoviti rituali koji osnažuju snove i sećanja.

 

Umetnički koncept sinhronizovan je sa izuzetnom manuelnom veštinom i hirurškom pedantnošću. Osetljivim načinom rada koji traži momente apsolutne koncentracije zen umentika kao i izborom papira, autorka je pobegla od efemerne trajnosti materijala; sezualnim konceptom belo na belom ona problematizuje večno pitanje čovekove nevinosti i/ili Čoveka i njegove Senke. Naime, bitan elemenat instalacije LINEA ALBA I predstavlja grafička igra svetla i senke čija trodimenzionalnost kompozicije umnožava tenzije tela. Jer, kada se govori o našim “mračnim stranama” – zapravo su posredi šaptaji o Senci, tj. o svačijem tamnom JA, govorio je Jung. 

 

Ženu, biće od tajni i slabosti, sa njenom filigranskom suptilnošću, nastavlja tematski da problematizuje i u ciklusu LINEA ALBA II. Minijaturni papirni objekti – motivi haljinica (japanski kozo papir) u ormarićima (natron) – postaju metafore čistote odsustva i kvaliteta tišine. Kuda odlaze odrazi iz ogledala može postati i zavereničko jedinstvo sumnje. U tajnom mentalnom skladištu ormana odvija se ontološka monodrama ublažena egziperijevskom poetičnošću naslovima radova – Ona koja osluškuje svetlost, Ona koja sluša pticu, Ona koja sakuplja mirise...

 

Prostor, senke i svetlost u ovom (crtanom, bockanom, seckanom, lepljenom) vizuelnom dnevniku vode ka čarolijama optičkih senzacija u kojima materijal, forma, dimenzije i kreativni cilj sinhonizuju igru značenja. Osobenosti animacije ovih instalacija-kadrova asociraju na pozorište senki i njihovu poetičnost.

 

Ključne reči u metaforičnim radovima LINEA ALBA I i II su telo, belo, ruža, senka, leptir, lišće, orman, haljina, cvet, bodlje, čovek, kukac, ptica, kavez, srce, detalji-celina, simetričnost, manuelnost, Japan i zen umetnost.

 

Može se reći da u sinergiji tišine i vizuelizovane emocionalne alhemije Katarina Alempijević, ličnost snažne umetničke strasti, pita Kako um može da isceli srce?

 

[1] LINEA ALBA (bela linija) je medicinski, anatomski naziv za liniju na središnjem delu abdomena, sačinjenu od vezivnih vlakana, koja se vertikalno spušta od grudne kosti do pubisa. Ona je hirurški put u telo.

[2] Crteži nožem u belom papiru (Fabriano, 120 g/m2). Stvarna i imaginarna anatomija ženskog tela. Vizuelnu igru konstituišu linearni spletovi samog papira, izrezani prostori, ali i senke koje su posledica načina na koji su crteži izloženi („lebde“ u prostoru, odmaknuti 2cm od podloge za koju su fiksirani) i osvetljeni (fokusirano svetlo). Formati su 2 x 1 m. Nisu uramljeni, kako bi dodatnu značenjsku dimenziju dobili upravo tom izloženošću i nezaštićenošću. (K. Alempijević)

[3] Ruža je u grčkoj mitologiji simbol ćutanja i nevinosti (Harpokrat je bio bog ćutanja i ruža).

 

Ljiljana Cinkul

Otvorena izlozba -  LINEA ALBA I-II - Katarine Alempijevic - Prodajna gal. Beograd, Bgd,

 12.09 - 30.09.2013.god.

Nagrade:

 

 - 2011. god. Nagrada Prvog međunarodnog trijenala grafike, Umetnički paviljon “Cvijeta

                    Zuzorić“, Beograd

- 2010. god. Prva nagrada IV EX YU konkursa za grafiku, Galerija SKC, Novi Beograd

- 2009. god. Otkupna nagrada Ministarstva kulture Republike Srbije za grafiku malog formata, Grafički kolektiv, Beograd

- 2007. god. Otkupna nagrada Ministarstva kulture Republike Srbije za grafiku malog formata, Grafički kolektiv, Beograd

- 2003. god. III nagrada 9. bijenala U svetlosti Milene, Galerija Milene Pavlović Barilli, Požarevac

- 2000. god. Otkupna nagrada Galerije savremene likovne umetnosti za grafiku malog formata, Niš

- 1996. god. Mali pečat Niškog grafičkog kruga

Samostalne izložbe:

 

- 2009. god. Cite Internationale des Arts, Pariz, Francuska

- 2009. god. Mirisi; tišina, Poljski Institut, Prag, Češka

- 2008. god. Mare Imbrium, Galerija SULUJ, Beograd

- 2008. god. Galerija savremene likovne umetnosti, Salon 77, Niš

- 2007. god. Kaobajagi, Grafički kolektiv, Beograd

- 2004. god. Savremena galerija, Zrenjanin

- 2004. god. Galerija Stari grad, Kotor

- 2003. god. Likovni salon Doma kulture, Čačak

- 2003. god. Vrtovi, Galerija Zepter, Beograd

Katarina Alempijević

Obilićeva 20/24         

32 000 Čačak, Srbija

064/351-38-59        

e-mail: alempijevic.katarina@gmail.com