Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Vladimir Dunjic

Godina rođenja

1957.god. u Cacku

Fakultet

Likovna akademija - Beograd

U klasi profesora

Mladena Srbinovica

Član udruženja

ULUS-a od 1982.god.

Vladimir Dunjic rodjen je u Cacku 1957.god. Diplomirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu u klasi profesora Mladena Srbinovica, 1981.god. Ucestvovao na vise grupnih i samostalnih izlozbi u zemlji i inostranstvu. Clan ULUS-a je od 1982.god. Zivi i radi u Beogradu

Ova kamena izlozba otvorena u galeriji Dar-Mar pod nazivom "Golo" u svakom slucaju deo je dihotomijskog projekta koji se istovremeno odrzava u dve galerije. Segment pod nazivom " Odelo velikog brata" postavljen je u galeriji ULUS-a pri cemu "odelo" ima status manje retrospektivne celine, dok je postavka "Golo" u galeriji Dar -Mar, sacinjen od potpuno novih radova, crteza-slika veceg formata koji predstavljaju antitezu"obucenog" delu projekta.

Buduci da se radi o oblacenju i svlacenju, vecitoj temi umetnosti, filma, ali i  zivota, onda se cini veoma potrebnim argumentovano osvetliti umetnikove razloge za ovakav izlagacki koncept i pronaci odgovor na pitanje u kom rasponu se krecu autorove ideje i postupci, te sta autor tematizuje ovom dihotomijskom postavkom. Ovo je jos potrebnije stoga sto su dosadasnje analize Dunjicevog rada cinjene uglavnom iz pravca literature, kao citanje poetskog sloja njegovog dela na poetizovani nacin, pri cemu je, naravno, izmicala recepcija slikarskog postupka kao sto je izmicala i preciznija analiza kontekstualnog backgrounda.

Prvi deo projekta sa slikama velikog formata u klasicnoj galerijskoj prezentaciji i dve slike u statusu slike-objekta, pod objedinjujucim nazivom "Odelo velikog brata"  tematizuje formalno i simbolicko znacenje pojmova odelo i oblacenje situiranim u danasnje vreme, ali i u ono memorisko, istorisko vreme koje povezuje teskobe prouzrokovane pritiscima kako na pojedinacnu licnost tako i na kolektivitete. Ovaj deo projekta neminovno nas nagoni da postavimo pitanje, dakle isto pitanje koje postavlja i umetnik: ko je veliki brat ili preciznije, ko je danas veliki brat, da li su likovi na izlozbi sam veliki brat ili su to likovi(zrtve) uniformisani specificnim pojmom koji je Orvel uveo kao metaforu za nelojalnu silu koja bezrezervno zadire u privatni zivot, kao metaforu za kontrolu, nadzor i mentalni teror. Kako je njegovo odelo, za sta ono zaista sluzi i u kakvim su odnosima ova dva dihotiniska segmenta. Naravno, moramo se zapitati i kakvim sredstvima umetnik ostvaruje rezultate koji pazljivog promatraca vode od varljive i promenljive predstave univerzalne lepote koja pleni gotovo romanticarskim zracenjem od metafizicke realnosti u koju konacni pogled udara kao u zaledjenu stvarnost.

 Jedan od odgovora lezi u dugogodisnjoj strategiji kriticke opservacije sveta koju je autor razvijao kroz razlicite cikluse, a cini se da ona kulminira tezom o "oblacenju" kojom Dunjic definise beg civilizacije od istine. Konkretnije, Dunjic svojim umetnickim stavovima ukazuje na proces pespovratnog ujednacavanja a time i brisanja individualnih identiteta. On smatra da se drustvo krece smerom afirmacije lazi, mimikrije i uniformisanja, mehanickog umnozavanja i ponavljanja zbog cega "veliki brat" zadovoljno trlja ruke jer je njegova pobeda vidljiva i ocigledna.

Medjutim , umetnik nije saglasan sa ovim procesima sto i jeste poenta ovog projekta. Umetnik ima svoj stav u odnosu na ovakve procese. On ih koristi kao klin kojim ce izbijati klin. On koristi sakrivanje, mimikriju i ponavljanje da bi definisao savremeni svet kao politicku i poslovnu ispeglanost; kao red koji se pakuje i pojavljuje u odredjenim uniformnim standardima koji ne iskljucuju pojam lepog, ali ni pojmove nadrealnog, metafizickog i naturalistickog smestene u posebnom sloju slike koji tek zaista vesto oko uspeva da otvori kao Pandorinu kutiju ciji sadrzaj,paradoksalno, najvise pogadja upravo onoga ko je bio sposoban da je otvori i konzumira njen sadrzaj. Zato je Dunjicevo delo kontroverzno. Ono je za jedne, ali pre svega one tromijeg duha, primer superiorne estetske dominacije koja proizilazi iz umetnickog postupka, iz zavodljive vestine maestra da zaseni i privuce. Medjutim, za one ostrije percepcije koji se ne libe da istrazuju, cak i jedan kratki fokusirani pogled govori o drugom sloju umetnikove poruke koja posmatracu otvara jedan jeziviji pogled na stvarnost kojeg se Dunjic ne odrice jer je on sastavni deo dihotomije koju izlaze.

 

U drugom delu svog projektnog koncepta Dunjic ce, mozda iznenada, napraviti obrt - on ce skinuti uniforme sa svojih likova i oni ce se pojaviti kao posebne individue sa svim svojim licnim karakteristikama. Tek iz ove perspektive bice jasnija kafkijanska jezivost prizora iz prethodnog izlozbenog segmenta. Jer, sada njegovi likovi jesu humane osobe, one su gole, posebne i srecne te se u opstem utisku ne moze izbeci asocijacija na Edenski vrt ili skulpturalnost Mikelandjelovih rajskih vrata, naravno situirana u jedan moderni kontekst. Paradoksalno, ovi crtezi-slike vise nemaju spakovane pandorine kutije koje bi trebalo otvarati i njihov sadrzaj desifrovati. Ovi crtezi su eksplicitnog stava o zivotu, individualnost i sreci kojima nije potreban umetnikov jezoviti metafizicki pogled da bi se razumeo kontekst. Oni su samodovoljni i kao kontekst i kao umetnicki postupak i kada smo vec kod postupka, Dunjic dosledno sprovodi dihotomiski princip kako kroz izlozbeni koncept tako i kroz slikarsku prksu, pa ce pazljivi posmatrac primetiti da on stalno kombinuje princip oduzimanja, struganja, izbeljivanja koji uglavnom praktikuje na likovima i princip dodavanja, gradjenja i obogacivanja koji sprovodi na velikim pozadinskim partijama.

 

                                                                                                                                     Slavko Timotijevic

 

Izlozba Galerija ULUS-a-" ODELO VELOKOG BRATA' -

Knez Mihajlova 37, Beograd

 

od 27.05. do 20.06.2009.god.

Vladimir Dunjic

 

www.dunjic.com

 

mail: vladimird@beogrid.net