Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

La Fe i Endre Penovac - Galerija A, Batajnica, Bgd, mart 2017.

O vodi, o čoveku

 

Lepota akvarelske slike snažno deluje na ljude, budeći njihovo emotivno čuvstvo. Zavirujući iza maglene zavese njene lepote, uočavamo i deo stvarnosti: ona je samo naizgled plod meditativnog, zasanjanog svojstva i lakoće izvođenja. Zapravo, ovo, u vizuelnom smislu lepršavo delo, predstavlja ishod čelične volje stvaraoca, kojom on sprovodi zamisao, kontrolišući gotovo bez daha pokret ruke, dozirajući njegovu energiju i brzinu, kako bi se u deliću sekunde postigla preciznost poteza četkom, a trag odrazio željenu mekotu. Sa istom skrivenom strogošću umetnik dozira i unos svetlosti, kontrolišući lokalnu gustinu pigmenta. Stoga akvarelsko slikanje vidimo kao proces impozantne složenosti, jer pored lične sklonosti, vrhunskog zanatskog umeća i jakog začina individualne likovne poetike, od umetnika zahteva i primernu usredsređenost čitavim tokom ostvarivanja polazne ideje.

Dvojica sasvim posebnih ljudi - umetnika izraženih individualnosti, poniklih u dve različite kulture, LaFe na jugoistoku Azije, a Endre Penovac u jugoistočnoj Evropi, povezali su se izborom svoje slikarske profesije i značajnim aktivnostima, što je prebrodilo i rastojanje i razlike. Ključni medijator njihovih susretanja je akvarel, odnosno suštinska sklonost i ljubav prema akvarelistici, carici svih slikarskih postupaka. A tu se iskristalisala i ideja vodilja, podstičući razmišljanje dvojice slikara na temu vode i čovekove igre u njoj, nikako slučajno, niti bez osnova. Na nivou svesti to je svakako bio izazov njihovim uveliko osvedočenim kreativnim mogućnostima da likovno izraze upečatljive efekte svetlosne igre sa istovremenom prozirnošću i neprobojnom gustinom vodene tvari. A možda i skroviti izazov kontroverzi poigravanja vodom i pigmentima, upravo na temu ovog našeg bazičnog elementa? 

Znamo li tajnu koja povezuje čoveka i vodu? Nauka otkriva da je Voda čovekov prirodni element. Doduše, njegova klica je napustila okeansku pramajku toliko davno, da taj podatak nije stigao da se ugradi u svest ljudskog bića. Ali jeste u zajednički genom, čije sećanje prirodno oživljava u toku prvih devet meseci čovekovog života, provedenih u srećnom i bezbednom plutanju u malenom i toplom prostoru. Takođe znamo da ljudsko biće u stadijumu bebe, pre nego što mu se oformi svest, uspešno koristi drevno genetsko sećanje, te kada se nađe u vodenoj sredini instinktivno zapliva, ili zaroni bez posledica. No, ako ne nastavi ovaj blagotvorni kontakt, dete će sa odrastanjem zaboraviti ono što je urođeno, i moraće iz početka da uči da pliva. Bez drame, ukoliko oslobodi instinkte. U tom slučaju, voda će vazda predstavljati doživljaj neprevaziđenog zadovoljstva. Bilo da je u njoj, ili da je posmatra, ona čoveku pokreće emocije. I običnom posmatraču, a umetniku pogotovo, voda  inicira estetski doživljaj velike dubine, budeći osećaj slobode, možda i strahopoštovanje pred tajanstvom drevnosti.

Sasvim je prirodno da se među dvojicom slikara uočavaju i sličnosti i razlike. Jer, pod umetničkim imenom poznat kao LaFe (što na španskom znači «vera» kao i njegovo rodno ime Sattha Homsawat) rodom je iz Tajlanda, a akvarel kakvim se on intenzivno bavi je relativno mlada slikarska disciplina u istoriji umetnosti ove zemlje. Čitav pristup – tematika, način izvođenja i sredstva – nesumnjivo su odraz ucelovljenog uticaja Zapada. Jer, do sredine 19. veka tajsko slikarstvo je isključivo religioznog karaktera u okvirima budizma, naglašenog crteža i bez korišćenja perspektive u prizoru, a izvodilo se na zidovima palata i manastira, ili u rukopisnim knjigama. To znači da LaFeu i njegovom, za zapadne pojmove uobičajenom shvatanju akvarelskog slikanja, nije prethodila duga tradicija. Zapravo, tek u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka, akvarel u Tajlandu stiče veliku popularnost i veliki broj sledbenika. Plejadi onih najboljih, koje poznaje i svet, pripada i akademski obrazovan slikar LaFe. Nije bilo lako preseći korene tradicionalnog shvatanja slike nakon toliko vekova, ali LaFe pripada generaciji, koja je vođena moćima imaginacije i volje usvojila izvođenje akvarela bez prethodnog crteža. Napustio je grafizam, ali bojom i izuzetnom veštinom dočarava realne oblike u mnogobrojnim temama kojima se bavi. Svetlost, koja obasjava prizor je njegov veliki izazov, koji je baš u temi vezanoj za prisustvo vodene površine došao do punog izražaja. Odbljesci na telima dece i njihovom vodenom igralištu se nameću kao vrsta likovne podteme, koja je LaFeu omogućila radost poigravanja gustinom pigmenta, implicirajući u vizuelnom kontekstu polja apstraktnog osmišljavanja slike.

Endre Penovac, jedan je od najboljih akvarelista Srbije, prepoznatljiv po vrlo intimnom, visoko osetljivom sagledavanju tema iz ličnog okruženja, koje se uglavnom odnose na život blizak elementu Zemlja. Stvarajući svoje akvarele uz veliku količinu vlažnosti, koja dozvoljava pigmentu neku vrstu kontrolisane slobode razlivanja, Endre je uneo svetlost na širom otvorena vrata, ali je i utro stabilan put bavljenju vodenim prizorima. Voda na njegovim akvarelima je elemenat koji čoveku omogućava i mirno uživanje, ali ga dovodi i u situacije da se sportski bori sa njenom silom. Kao i obično na Endreovim akvarelima, velike površine pod pigmentom, nanesenim širokim, sigurnim potezima, egzistiraju kao apstraktne slike, a mala ljudska tela ili glave predstavljaju akcenat neposrednog života. Života, odnosno male, individualne svesti, koja se prepušta ili odupire nevidljivoj, još uvek nesaznatljivoj kolektivnoj svesti vode. Upravo u tom semantičkom sloju, koji priziva psihološki momenat na akvarelima dvojice vrsnih majstora, leži i njihova uzajamna sličnost. I ljudska povezanost.

Prateći dvomilenijsku istoriju slikarstva, svedočimo kako o prisustvu, tako i o bitnosti ove velike teme. Pristupi i polazišta su bili različiti i u velikoj meri su zavisili od društveno-istorijskih okolnosti i afiniteta epohe, ili psiholoških i estetskih razloga. LaFe i Penovac su na autentičan način doprineli sagledavanju ove teme iz potpuno drugog ugla, u kome nema mesta patetici dramatičnih prizora epohe romatizma i klasicizma, naprimer. Ova dvojica slikara su nalik paru blizanaca osećali isto i svaki je na svojoj strani planete usmerio posmatrački dar na radost čovekovog vodenog iskustva, na njegovu intuitivnu srođenost s vodom, na prirodnu bliskost. Obojica su zavidnom veštinom prenošenja viđenog kreirali doživljaj ravan snazi svedočenja izvornim dokumentom o kulturi svoje -  naše epohe.

 

Vesna Todorović, likovni kritičar

U Beogradu, marta 2017.    

 

 

 

Reč za otvaranje izložbe akvarela Endre Penovca i LaFe-a

Galerija «A», Beograd-Batajnica, 26. mart 2017.

 

Evidentna je širom sveta sve učestalija pojava ozbiljne sklonosti umetnika ka akvarelskom stvaranju, u čemu uviđam neku vrstu buđenja, možda i nesvesnog protesta protiv već sasvim opipljive otimačine dragocenog humanog nasleđa – sklonosti ka lepoti. Jer, upravo su mogućnosti akvarelskog slikanja važan instrument prenošenja suštinskih poruka Prirode i Svetlosti, poruka, koje vode osvešćivanju i nerobotizovanom shvatanju sveta oko nas. Krajnja konsekvenca tog procesa je oslobađanje duhovnosti, kojoj je Lepota prirodni pratilac.

Naše doba je obeleženo surovom agendom liberalnog kapitalizma, koja, između ostalog, temeljno progoni vekovima prihvatana načela lepote u životu i umetnosti, u cilju postavljanja profita na pijedestal vrednosti. Proces nije novina, jer već Stari zavet daje odgovarajući simbolični primer u činu obožavanja Zlatnog teleta. Razlika je u mogućnosti globalne organizacije. Svedoci smo ishoda - omasovljenog, voljnog i nevoljnog pristajanja na ovu psihološku lobotomiju - da se saseku čovekove prirodno generisane unutrašnje potrebe za lepotom. Stoga u umetnosti akvarela vidim ruku pruženu radi spasavanja humanih postulata.

Endre i LaFe su snagom svog velikog talenta dotakli samu suštinu Lepote, prenoseći saznanje o njenim darovima jezikom koji se lako razume. Oni neprekidno istražuju nove vidove prikazivanja, koji prizore vode ka polaganom apstrahovanju suvišnih podataka. Endre jedinstvenim ritmovima poteza energičnije savladava mimezis, prepuštajući apsolutni trijumf poeiezisu, oličenom u boji i njenom simboličkom značenju. LaFe jeste obazriviji, ali ornamentika njegovih kaleidoskopskih mreža, rasprostrta na velikim površinama jasno govori da prostor polako poprima simboličan karakter.    

Otvarajući ovu značajnu izložbu međunarodnog karaktera, pozivam vas da otkrivate riznicu njenog velikog i višeznačnog bogatstva. Što mene lično pobuđuje da se kući Aćimovića zahvalim na dvodecenijskom trudu, usmerenog ka lepoti akvarelistike. Nadam se da svi delimo divljenje pred  ogromnom energijom, kojom povezuju nas sa svetom i svet sa nama. Jasno je da u korenu takve snage može da stoji samo velika ljubav. Prema Lepoti, na prvom mestu.

 

Vesna Todorović, likovni kritičar

U Beogradu, marta 2017.    

 

Otvorena izlozba - La Fe i Endre Penovac - Galerija A, Batajnica, Beograd

 

26.03.2017.god.

Peđa Aćimović
Galerija A -  Kralja Mihajla Zetskog
11273 Beograd - Batajnica
Telefoni: 063/870 40 36, 065/848 00 88

 

e-mail: zmajbat@eunet.yu

www.galerija-a.com