Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Hilmija Catovic ( 1933-2017) - Paviljon Cvijete Zuzoric, Bgd, juni2017

Hilmija Ćatović je rođen u Rožajama 1933. godine. Akademiju primenjenih umetnosti  (odsek slikarstvo) završio je i diplomirao u Beogradu 1957. godine u klasi prof. Vinka Grdana. U Beogradu 1980. godine je završio poslediplomske studije i odbranio magistarski rad na temu „Slikarstvo u uslovima savremene arhitekture“ kod prof. Rajka Nikolića.

Radio je kao profesor na Fakultetu umetnosti u Prištini od njegovog formiranja (jedan je od osnivača Fakulteta likovnih umetnosti), gde od samog početka vodi slikarsku klasu, a po potrebi vodi predmete Crtanje i Tehnologija umetnosti. Radio je honorarano na  predmetu  Slikanje na Fakultetu umetnost i dizajna u Nišu i Novom Pazaru.

-           Kao rukovodilac  na fakultetu bio je: šef katedre za slikarstvo, šef departmana likovnih umetnosti, prodekan za nastavu, predsednik privremenog upravnog organa.


Član je ULUS-a i najstariji član SULU-a.

Retrospektivna izložba Hilmije Ćatovića (1933 – 2017) koja se otvara u četvrtak, 15. juna 2017. godine u 20 časova u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Vreme je bilo brže od njega, tako da je ova izložba posthumnog karaktera, a izbor iz njegovog bogatog opusa beogradska publika će prvi put imati priliku da vidi na jednom mestu.   



Hilmija Ćatović je jedan od onih umetnika čije je široko likovno obrazovanje odnegovano na tradiciji najboljeg jugoslovenskog nasleđa. Imao je raskošan dijapazon interesovanja a njegovo aktivno delovanje u polju umetnosti u našoj sredini ima širi društveni značaj. On se životu davao iskreno, svim svojim bićem i zato je za njega naslikani prizor samostalna stvarnost, stvarnost u kojoj su životne istine likovnim sredstvima pretvorene u novu umetničku realnost.

„Od kraja pedesetih, kada je zakoračio na umetničku scenu sa svojom prvom samostalnom izložbom (1957), Hilmija Ćatović je izgradio autentičan stil koji je kao takav prepoznat i umetnički verifikovan. (...) Briga o čoveku kao pojedincu je bila izražena u svim sverama umetničkog života Hilmije Ćatovića. Ona se može prepoznati i u socijalnim temama kojima je u jednom periodu bio posvećen. Posleratne tendencije u umetnosti, između ostalog su se manifestovale u ovoj likovnoj problematici koja je u sebi nosila patos i osećajnost, a ova dva emocionalna stanja su za Ćatovićovu estetiku kontrapukt. Ova stanja duše su lako uočljiva i u pejzažu kao najzastupljenijem motivu njegove poetike. Jedinstvenost stila ovog stvaraoca prepoznaje se upravo u pejzažnom slikarstvu.

Pejzaž je za Ćatovića polazište i duhovno ishodište. Nezavisno od predmetnog sloja, priroda je uglavnom nezaobilazan segment kompozicije. U centru je misaonih i likovnih istraživanja, pri čemu se autor uvek više oslanjao na osećaj nego na realnu datost. Slikajući u ateljeu, a ne u pleneru, njegove slike svedoče o neverovatnoj senzibilnosti da doživi predeo, i senzaciju potom transponuje na platno. Bilo da su apstrahovani ili prepoznatljivi, njegovi prizori teže poetskoj suštini, ne referiraju na jedan, omeđeni prostor već aludiraju na zavičajno podneblje. Kamen kao identifikacioni simbol kršovitih predela Crne Gore, u ovim slikama ima višeznačnu ulogu. Pored metaforičkog svojstva koji poseduje, on kompozicionu celinu čini razigranom i u nju unosi hromatsku i formalnu dinamiku. Zeleni pojas u donjem delu kompozicije je tonski intoniran a naslikane breze i druga stabla, celinu dodatno oplemenjuju zelenim harmonijama.(...)“


izvod iz teksta u katalogu izložbe istoričarke umetnosti Olivere Vukotić



Otvorena retrospektivna izlozba - Hilmije Catovica ( 1933 - 2017 ) - Paviljon Cvijete Zuzoric, Bgd

 

15.06 - 10.07.2017.godine

Dobitnik je značajnih nagrada, kao i priznanja (1963.Skoplje, priznanje gradske skupštine na izložbi u Skoplju; 1971. Priština, priznanje gradske skupštine Priština;  Svetozarevo, priznanje radničkog univerziteta; 1982. Priština, priznanje UPUK –a; 2011.  Nacionalno priznanje za vrhunski doprinos u umetnosti).

Odlikovanje: 1979. Orden sa srebrnim vencem od predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita.

Izlagao je na 60 samostalnih i 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.      

-           Autor je mnogih projekata, spomenika, mozaika i murala.

-           Učesnik je na mnogim priznatim likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu.

-           Dela Hilmije Ćatovića nalaze se u mnogim muzejima, galerijama i privatnim zbirkama.

Radno vreme Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić":


Ponedeljak-subota od 10 do 19 časova


Nedelja: od 10 do 14 časova