Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Denis Petrulenko - galerija A, Batajnica, Bgd, juni 2017.

Boja ljubavi
„U životu postoji samo jedna boja, samo jedna na umetničkoj paleti, koja daje smisao i životu i umetnosti. To je boja ljubavi."
Mark Šagal

 

Prelepi, izrazito pitoreskni grad na severoistoku Republike Belorusije, Vitebsk, grad duge, burne istorije i ne uvek naklonjenih okolnosti, prema zvaničnim podacima je osnovan daleke 974. godine. U svetskoj istoriji umetnosti Vitebsk je poznat kao mesto rođenja i personalnog oblikovanja Marka Šagala. U tom kontekstu, protekla decenija našeg veka nam nudi niz ozbiljnih argumenata, pomoću kojih će istorija umetnosti prepoznati Vitebsk i kao mesto rođenja Šagalovog znatno mlađeg kolege - Denisa Petrulenkova. Poput Šagala, i Petrulenkov je napustio rodni grad, idući za mogućnostima akademskog obrazovanja, a koje je on stekao na Umetničko-grafičkom fakultetu Univerziteta u gradu Smolensku, gde i danas živi i stvara. Petrulenkov je ovekovečio Smolensk u velikom broju svojih dela, ostavljajući svedočanstvo o aktuelnim vizurama, o onim udarnim, ali i skrovitijim.
Petrulenkov sam za sebe kaže da crta od najranijeg detinjstva. Rođen je u porodici umetnika, gde je ovaj dar - deo dragocenog genetskog nasleđa – rano i sa razumevanjem primećen i podržan, što je svakako bila krucijalna životna prednost. Umetničko obrazovanje je kanalisalo i u velikoj meri uobličilo njegov upečatljivi crtački talenat, usmeravajući Petrulenkova ka nekoliko glavnih vidova likovnog izražavanja – ka grafičkom dizajnu i ilustraciji.  Ilustracijom nije samo iskazao svoje imperativno crtačko umeće, već je ispoljio izuzetan dar psihološkog zapažanja ljudskih naravi, koje bi uz meki, dobronamerni humor bez poruge prevodio u karikaturalnost veoma blagog oblika. Razumljivo je da se u zavisnosti od vrste literarnog štiva, koje bi likovno pratio, menjala i tematika, te su, shodno tome, nastajali tematski serijali, od kojih su neki bili posvećeni policajcima ili kosmonautima, a drugi pak, duhovnim temama.
Petrulenkov svoje ilustracije izvodi u tehnici akvarela, veoma senzibilno rukujući pigmentima, tako da se svako pojedinačno delo može posmatrati kao aktuelni deo života i nezavisno od literarne podloge. Ilustracija je očito bila put, na kome je Petrulenkov istraživao vlastite kreativne domete, otkrivajući, pritom, i široki spektar mogućnosti akvarela. Pretpostavljamo da je ovu čudesnu slikarsku disciplinu doživeo kao najpodatnije i najvibrantnije sredstvo za izražavanje i uobličavanje jezičkih premisa svoje osobene likovne poetike, koja istovremeno kontekstualizuje psihološki trenutak i svetlosnu igru, kao deo vizuelnog izazova. Razumljivo da je to bio put da svoje primerno akvarelsko umeće povremeno u potpunosti odvoji od ilustratorskih zahteva, te da sa radošću, koju snažno oseća prema životu oko sebe, izađe pred neposredne motive otvorene prirode, ili urbanih predela. On ciklično beleži različite prizore iz svoje neposredne okoline, ali i motive iz drugih sredina, u kojima je boravio tokom svojih radnih, ili studijskih putovanja. Tako da svaki njegov akvarel predstavlja istiniti dokument, ne samo viđenog, već i unutrašnjih tokova pratećih razmišljanja, uz očite tragove radosti pred otkrivanjem novih vizura.  
Praksa ilustratora mu je bila od velike pomoći pri uoštravanju svojih opažajnih moći, te bi njegovi akvareli «iz plenera», koliko god pratili lokalni kolorit, igru i putanju svetlosti, uvek imali neki poseban značenjski akcenat, iz čije pojave je izvirala neka pričica, ili anegdotica. Ili, veoma lični poetski trenutak. To nam govori da je značenje motiva u njegovim delima uvek usmereno ka emotivnom diskursu, koji neskriveno ukazuje na veoma lični umetnikov odnos prema sadržajima svoga izbora. Crtež, kao likovna osovina u kompoziciji, nikada ne nestaje u potpunosti, ali povremeno biva sveden, do granice diskretne pojavnosti, a boja postaje nosilac simbola oslobođenih osećanja. Koloritska skala pokriva široki dijapazon emotivnih reakcija na motiv, manifestujući bogatu liniju likovnih odgovora, od veoma ekspresivnih, na ivici dramatičnog statusa, do lirski tananih, kada se njegovo umetničko biće svim srcem raduje sunčevoj svetlosti i prirodi, ljudima i životinjama, okupanih njenim blagotvornim dejstvom.
Od svih ovih likovnih manifestacija i upravo stoga u fokusu ove izložbe, odvaja se posebnošću saopštenja i smisaonom dubinom skupina akvarela Denisa Petrulenkova, oslonjena na sadržinsku suštinu literarnih tekstova religijskog usmerenja. Očigledno je da duhovna poruka ovih štiva podstiče najsuptilnija umetnikova duševna stanja, vidno odražena u posebnosti likovnih zbivanja, kako u ciklusnoj celini, tako i svakog pojedinačnog akvarelskog dela. Kolorit i postavka čitavog mizanscena unutar kompozicija vidno variraju, zavisno na šta se umetnikovo oko i um fokusiraju: na događaje u eksterijeru, ili enterijeru, aludirajući na praznična dešavanja, na neposredne trenutke liturgijskog bogosluženja i molitvenih obraćanja sveštenika, ili na intimu molitvi pojedinačnih vernika, ili na predmete, koji posreduju Božije prisustvo, simbolično aludirajući na otelotvorenje i čin vrhunske tajne pričešća. Dotičući u takvoj interakciji vlastite duhovne sfere, Petrulenkov vidno utišava kolorističke kontraste, svodeći gamu skoro na monohromiju i varirajući valerske skale mrkog, ili crvenog, ili sivo-plavičastog. Ponekad u slikanom prizoru odgovarajućeg sonornog karaktera, dominira osvetljeno lice osobe koja se moli, ili zvonara dok povlači konopce, što ukazuje na posebnost trenutka, u kome osoba komunicira sa Bogom. A ponekad je taj svetlosni akcenat predstavljen plamičkom sveće, koji se po uverljivosti pojavne snage nalazi gotovo na ravni epifanije.  
Analiza velikog bogatstva likovnog i semantičkog pledoajea čitavog ovog niza akvarela, ukazuje da osim što obiluje simbolikom, posrednom i neposrednom, ni jednog trenutka nije izgubio nit sa aspektom životnosti, odnosno aktivnog ljudskog psihološkog i emotivnog učešća. Pažljivo čitanje likovnih saopštenja, ukazuje na najvažniji značenjski aspekt, prema kome humani elemenat nije oličen isključivo u ozbiljnosti duhovnih stanja, ili da se ograničava samo na poštovanje običaja i običajnog ponašanja, već delikatno insistira na prisustvu duboke i iskrene ljubavi, uz uverenje u uzajamnost ovih osećanja, što predstavlja suštinu ortodoksije.

 

Vesna Todorović, likovni kritičar
U Beogradu, 1. aprila 2017.

Otvorena izlozba - Denisa Petrulenka - Galerija A, Batajnica, Beograd

 

01.04.2017.godine

Peđa Aćimović

Galerija " A " Kralja Mihajla Zetskog

11273 Beograd - Batajnica

Telefoni: 063/870 40 36, 065/848 00 88

e-mail: zmajbat@eunet.yu

www.galerija-a.com