Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Maja Zivanovic autorska izlozba - KucaLegata,Bgd-sept.2017.

Maja Živanović (1975)

 

Rodjena u Beogradu, gde je i studirala istoriju umetnosti. Likovnom kritikom, kroz novinarstvo i pisanje mnoštva predgovora za kataloge domaćih i stranih likovnih i primenjenih umetnika, bavi se od 1995. Autor serijala "Portret umetnika", emitovanog na RTV Studio B od 1997. do 2002. godine, a od 2014. i emisije "Skica", jedinog TV magazina koji se bavi savremenom likovnom umetnošću. Urednik Redakcije kulture Radija i Televizije Studio B.

Željko Tonšić (1954-2014)

 

Fakultet primenjenih umetnosti završio 1979. Deceniju se bavio grafičkim dizajnom, a onda se potpuno posvetio slikanju. Prvu samostalnu izložbu imao je 1992. Bio je izuzetno cenjen u Evropi, te mu se jedna od slika nalazi u stalnoj postavci Muzeja fantastične umetnosti u zamku Gruyeres u Švajcarskoj. Od 1989. godine vodio je školu za pripremu studenata likovnih akademija, kroz koju je prošlo više od 600 djaka.

 

 

Izložbe

 

1992. Beograd, Galerija Stara kapetanija

1997. Beograd, Ruski Dom, Jahači sna, Izložba slika - Đurović, Aparin, Tonšić

1997. Friburg (Švajcarska), La Fondation du Château de Gruyéres - Centre international de l`Art fantastique - slike

2005. Gornji Milanovac, dobitnik nagrade Grand Prix na 8. medjunarodnom bijenalu umetnosti minijature

2011. Beograd, Kula Gardoš, promocija slike Ante Portas

2016. Beograd, Galerija Stara kapetanija

2017. Beograd, Galerija RTS

 

 

 

 

Željko Đurović (1956)

 

Studije slikarstva, kao i postdiplomske studije, završio je na FPU u Beogradu. Član je ULUS i Ex-libris društva Beograd i internacionalne grupe umetnika LIBELLULE (Francuska). Vanredni je profesor crtanja i slikanja na FILUM Kragujevac. Izlagao je u Medjunarodnom centru za fantastičnu umetnost u zamku Gruyeres (dela mu se nalaze u stalnoj postavci Muzeja), u salonu Comparaisons, u Grand Palais u Parizu, u Muzeju fantastične umetnosti u Beču. Učestvovao na Prvoj svetskoj izložbi fantastične umetnosti u Veneciji. Dobitnik je nagrade fondacije ``M.C. Echer" za ex libris i nagrade za slikarstvo Zadužbine Momo Kapor. Dela mu se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama u zemlji i svetu.

 

 

Samostalne izložbe

 

1980. Danilovgrad, Dom kulture - crteži

1983. Beograd, Grafički kolektiv - crteži

1984. Danilovgrad, Obrazovni centar - slike

1986. Beograd, Galerija Atrijum - crteži

1987. Zemun, Galerija Stara kapetanija - slike,

1987. Titograd, Galerija Dom omladine - slike i crteži

1990. Sveti Stefan, Galerija Sveti Stefan - grafike

1990. Beograd, Galerija Grafički kolektiv - grafike

1992. Kragujevac, Mali likovni salon - grafike

1993. Beograd, Galerija 12+ - slike

1993. Beograd, Galerija Kulturni centar - slike

1996. Podgorica, Centar savremene umetnosti - slike

1996. Danilovgrad, Centar za kulturu - slike

1996. Kotor, Galerija Stari grad - slike

1996. Kragujevac, Mali likovni salon - slike

1996. Sombor, Galerija Art - slike i crteži

1997. Beograd, Roff VII Party Gallery, Erotica Party - slike i crteži

1997. Friburg (Švajcarska), La Fondation du Château de Gruyéres - Centre international de l`Art fantastique - slike i crteži

1997. Beograd, Ruski Dom, Jahači sna, Izložba slika - Đurović, Aparin, Tonšić

1998. Nojšatel (Švajcarska), Temple Alemand - slike

1998. Sombor, Galerija kulturnog centra, Djurović, Ivanović - slike

1998. Forum Friburg (Švajcarska) - slike

1999. Herceg Novi, Galerija Spinaker - slike

2000. Ženeva, Atelier Jose Roosevelt - slike

2001. Beograd, Galerija ULUS - slike

2003. Tivat, Centar za kulturu - slike i crteži

2003. Danilovgrad, Centar za kulturu - slike i crteži

2004. Friburg (Švajcarska), Galerie de la Cathedrale - slike

2004. Beograd, Galerija Progres - slike i crteži

2006. Beograd, Galerija Art Point - slike

2007. Friburg (Švajcarska), Atelie Contraste - crteži i grafike

2008. Aranđelovac, Galerija 99 - Nedeljković, slike i crteži

2010. Beograd, SKC - slike

2010. Zemun, Galerija 107, slike

2010. Kragujevac, Narodni muzej - slike, crteži i grafike

2011. Smederevska palanka, SLIKE I CRTEŽI, Željko Djurović i Zoran Ivanović, Narodni muzej u Smederevskoj Palanci

2012. Podgorica, Centar savremene umjetnosti Crne Gore, slike

2016. Beograd, Galerija ULUS

 

 

 

 

 

Milan Tucović (1965)

 

Diplomirao je vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti 1991. Jedan je od najuspešnijih srpskih umetnika srednje generacije posvećenih magičnom realizmu. Živi i radi u Beogradu.

 

 

Samostalne izložbe

 

1991. Beograd, Galerija U podrumu

1992. Beograd, Galerija Studentski grad

1993. Beograd, Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta

1995. Beograd, Etnografski muzej

1995. Budva, Moderna galerija

1996. Budva, Moderna galerija

1996. Beograd, Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta

1997. Topola, Zadužbina Kralja Petra I

2000. Podgorica, Galerija Pizana

2000. Valjevo, Moderna galerija

2002. Beograd, Francuski kulturni centar

2002. Chamaliers, Galerie D` Art Conterporain

2002. Feurs, Centre d`Art Contemporain

2003. Požega, Gradska galerija

2003. Arilje, Gradska galerija

2004. Tokyo, Japan, Sesion House Garden

2005. Pariz, Kulturni centar Srbije i Crne Gore

2005. Bajina Bašta, Dani evropske bastine

2005. Užice, Gradska galerija

2007. Arandjelovac, Smotra Mermer i zvuci, Galerija 99

2007. Beograd, Studio Uroboros

2009. Valjevo, Moderna galerija

2009. Beograd, Galerija RTS

2009. Beograd, Galeria A

2009. Beograd, Studio Uroboros

2010. Gornji Milanovac, Muzej Rudnicko -Takovskog kraja

2011. Kragujevac, Galerija Spomen-muzeja 21. oktobar

2012. Subotica, Moderna galerija Likovni susreti

2013. Beograd, Studio Uroboros

2013. Tokyo, Ginza, Okuno Building Room 306

2013. Maihama, Gallery B - Stile

2014. Tokyo, Ginza, Steps Gallery

2015. Beograd, 2 + 2, Galerija RTS

2015. Chiba, Gallery

2015. Basel, Fair SCOPE

2015. Zurich, Fair KUNST ZURICH

2015. Tokyo, 2 + 2, Ambasada Republike Srbije

2016. Beograd, Kolekcija, alternativni prostor, Andricev venac 1

2017. Andrićgrad, Galerija Lubarda

2017. Srpski kulturni centar, Pula, Hrvatska

 

 

 

 

Zoran Velimanović (1964)

 

Za svojih dvadesetak godina rada živeo je u Parizu, Nici i Diseldorfu. Sada živi u Beogradu. Podjednako je posvećen skulpturi, objektima i slikarstvu. Dela mu se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama u zemlji i svetu.

 

 

Izložbe

 

1997. Beograd, Astakos Studio

1997. Beograd, Oktobarski salon (Galerija ULUS)

1998. Budimpešta, ART EXPO

1998. Barselona, EUROART 98

1998. Gornji Milanovac, 5. internacionalni bijenale minijature

1998. Nica, La Galerie des antiquaires - ART`7

2000. Friburg (Švajcarska), La Fondation du Château de Gruyéres - Centre international de l`Art fantastique

2001. Marbelja, Edificio Sabadel

2003. Piza, St. Zeno Abbey

2003. Viareggio, Mercurio Contemporary Art Gallery

2003. Berlin, Gallery 24, Berlin

2003. Gornji Milanovac, 7. internacionalni bijenale minijature

2003. St. Paul de Vance (Francuska), Galerie Otéro

2004. Nica, Galerie Ferrero

2005. Berlin, Gallery 24

2005. Milano, Generalni konzulat Srbije

2007. Beograd, Galerija O3one

2012. Beograd, Galerija O3one

2012. Setubal (Portugalija), Espaço das Artes na Casa da Cultura

2013. Lisabon, Caixa de Crédito AgrÍcola Mútuo Gallery

2013. Mokra Gora, Galerija Kapor

2013. Lisabon, Roque Gameiro House

2014. Coimbra (Portugalija), Castelo Medieval do Paço da Ega

2014. Porto, Vieira Portuense Gallery

2014. Coimbra (Portugalija), Palácio da Lousã in Lousã

2014. Beograd, Galerija O3one

2015. Aveiro (Portugalija), Museu da Cidade

2015. Beograd, Galerija Fresaka

2016. Coimbra (Portugalija), Espaço Partícula

2017. Beograd, Narodna biblioteka Srbije

2017. Beograd, Galerija RTS

2017. Beograd, Festival DEV9T - Ciglana

2017. Condeixa (Portugalija), POROS Museum

 

 

 

 

 

Sergej Aparin (1961)

 

Diplomirao je 1981. godine na Institutu za umetnost u Voronježu u Rusiji. Od 1981. do 1991. učestvovao je na grupnim izložbama mladih umetnika u Sankt Peterburgu, Kijevu i Moskvi. Od 1991. godine živi i radi u Beogradu. Svoje krajnje neobične i zanimljive radove izlagao je u Zemunu, Beogradu, Nišu, Budvi, Herceg Novom i na Svetom Stefanu. Imao je niz samostalnih, a učestvovao na brojnim grupnim izložbama u Švajcarskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Rusiji, SAD i Danskoj. Njegovi radovi nalaze se u privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

 

 

Izložbe

 

1992. Beograd, Zemunski jesenji salon

1993. Beograd, Galerija Stara Kapetanija

1994. Beograd, Kolarčeva zadužbina

1994. Beograd, Muzej savremene umetnosti

1995. Budimpešta, ART EXPO

1995. Budva, Galerija Arkade"Arcade

1995. Beograd, Oktobarski salon - Light and Water

1995. Beograd, Galerija GSP

1995. Beograd, Zemunski salon

1995. Beograd, Paviljon Cvijeta Zuzorić - The Painted Scene

1996. Ženeva, EUROPE ART

1996. Beograd, Galerija Art media

1997. Beograd, Galerija jugoslovenske umetnosti

1997. Friburg (Švajcarska), La Fondation du Château de Gruyéres - Centre international de l`Art fantastique

1998. Herceg Novi, Galerija Spinaker

1999. Forum Friburg (Švajcarska)

1999. Friburg (Švajcarska), La Fondation du Château de Gruyéres - Centre international de l`Art fantastique

1999. Pariz - Scent of Woman

2000. Zug (Švajcarska), Fin Art Gallery

2002. Zug (Švajcarska), Am Hof Gallery

2003. Voronjež (Rusija), Union of arts of Russia Gallery

2004. Friburg (Švajcarska), Galerie de la Cathedrale

2004. Galerija Sveti Stefan

2004. Herceg Novi, Galerija Spinaker

2005. Njujork, ArtExpo

2005. Njujork, Interart Gallery

2005. Zamak Voregard (Danska)

2006. Artemino (Italija), Villa La Ferdinanda - Horizons

2006. Barleta (Italija), Culture a Confronto

2006. Sedan (Francuska), Salon of fantastic painting "Chimeria"

2006. Pariz, Grand Palais - Etre Ange, Etrange

2006. Beograd, Galerija Progres

2006. Beograd, Art Point galerija

 

 

 

 

Vladimir Dunjić (1957)

 

Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu završio je 1981, u klasi profesora Mladena Srbinovića. Član je ULUS od 1982. Prvi je laureat nagrade za likovnu umetnost ”Momo Kapor”, koja mu je dodeljena za ”trodecenijski rad kojim se potvrdio kao autentični umetnik u savremenom srpskom slikarstvu”. Izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Beogradu, a dela mu se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama u zemlji i svetu.

 

 

Samostalne izložbe

 

1977. Beograd, Galerija SKC
1977. Čačak, Hol Doma kulture
1977. Bitef, Post avant-garde 77.

1979. Zagreb, Galerija moderne umjetnosti

1979. Zagreb, Galerija moderne umjetnosti

1988. Beograd, Galerija Kolarčeve zadužbine - Annunciation
1988. Sremska Mitrovica, Dom omladine 1. novembar

1994. Beograd, Galerija Zvono
1994. Budva, Grad teatar, Galerija Sveti Stefan

1995. Čačak, Galerija Nadežde Petrović - Aequilibrium

1995. Beograd, Galerija Pero

1999. Valjevo, Moderna galerija - period 1994-1999

2000. Beograd, Galerija ULUS - “Velika čekaonica”.
2000. Beograd, Diplomatski klub

2001. Budva, Moderna Galerija - Slike zemlje i neba

2004. Herceg Novi - Galerija Spinnaker
2004. Muzej u Prijepolju
2004. Užice, Gradska galerija
2004. Tokio, Seshion House Garden

2005. Paris, Centre Culturel SCG
2005. Valjevo, Moderna Galerija - Jedna slika - jedna izložba

2006. Beograd, Galerija Dar Mar - Velovi

2007. Novi Sad, Galerija ART-DEPO - Pandorina kutija

2009. Beograd, Galerija ULUS - Odelo velikog brata
2009. Beograd, Galerija Dar Mar - Naked

2010. Vršac, Kulturni centar

2010. Arandjelovac - Mermer i zvuci

2012. Beograd, Galerija 212 - Prokrustov muzej
2012. Mećavnik, Galerija Momo Kapor

 

 

 

 

 

"Fantastičnih 6"

 

 

Autorska izložba "Fantastičnih 6" predstavlja raznorodna i najreprezentativnija dela šestorice slikara figurativnog opredeljenja, naklonjenih tradicionalnom, koje se transponuje u fantastično, metafizičko, onostrano i vanpojavno. Oni - do ove izložbe - nikad nisu izlagali zajedno, te je osmisliti postavku bio poseban izazov.

U pitanju su srpski umetnici srednje generacije, etablirani stvaraoci sličnih senzibiliteta. Pet savremenika i jedan koji više nije medju nama... Milan Tucović, Željko Djurović, Sergej Aparin, Zoran Velimanović, Vladimir Dunjić i Željko Tonšić. Ovi stvaraoci su artikulisani u različitim likovnim medijima. Prvenstveno su posvećeni slikarstvu, ali i objektima i skulpturi. Likovni kredo te grupe umetnika pokreću snovi i fantastično. Njihovo slikarstvo obraća se i vraća čoveku kroz građenje složenih, slojevitih, raznolikih kompozicija, od kojih je svaka jedan svet i ostvarena vizija. Za sve njih karakteristična je stvaralačka zrelost, kontinuitet u radu i metavremenski pristup slikarstvu, koji počiva na postulatima renesansne umetnosti.

 

Ideja za nastanak izložbe "Fantastičnih 6" leži u činjenici da je tok nasledja figurativne, pa samim tim i fantastične likovne umetnosti u Srbiji, više nego primetan u poslednjih 40 godina, i u evidentnom postojanju pojedinaca koji su se samostalno usavršavali i pri tom su nagrađivani. Dve decenije sam pratila razvoj fantastične umetnosti kroz televizijske emisije i različite vidove predstavljanja odabranih umetnika na Radio Televiziji Studio B. Shvatila sam da je medijska, a i pažnja likovne javnosti poslednjih godina bila usmerena ka nekim drugim pravcima i likovnim medijima. Stoga je ova izložba logičan sled mog istraživanja u tom polju likovne umetnosti.

S obzirom da živimo u vremenu koje nipodaštava personalnost i individualnost i gde je umetnost sve više okrenuta tehnologiji i novim medijima, osmislila sam izložbu šestorice slikara koji svojom estetikom i stvaralaštvom nastoje da, kroz sopstvene mitologije i zavidna crtačka umeća, obnavljajući prošlost, vide i vode nas u budućnost. Umetnici vizionari - Tucović, Djurović, Aparin, Velimanović, Dunjić i Tonšić - čuvari su tradicije, ali i ljudskosti i duhovnosti. Ono što ih spaja je autentičnost i ljubav prema metafizičkom i fantastičnom.

 

Obimnom izložbom, u pet prostorija Kuće Legata, sintetizovani su veliki i srednji formati slika svih autora, različitih tematika i kolorita, koji dominiraju prostorom, ali ne umanjuju značaj posvećenosti ovih umetnika crtežu kao osnovnom vidu likovnog izražavanja.

 

Maja Živanović, novinar i likovni kritičar

Beograd, leto 2017.

 

 

Željko Tonšić

 

„Posmatrač kada vidi pravu sliku, ona mora da mu odveže pertle, da mu zarumeni obraze, da ga ostavi bez daha...“

 

Umetnička dela stvaraoca Željka Tonšića nisu mnogo poznata širokoj umetničkoj javnosti  jer je on za života, na žalost, bio mnogo više cenjen van granica ove zemlje. Retko se pojavljivao i izlagao, nenametljiv i tih. Ta nepravda ispravlja se svakom novom izložbom. Ono što sada znamo i vidimo su visoka stvaralačka dostignuća i nesvakidašnja imaginacija. Tonšić graditeljski i duhovno odražava specifičan svet, bogat značenjima.

Iskonska lepota kojoj je ovaj umetnik težio čitavog svog života, bila je neprestano traganje za sopstvenim vremenom, jer su se u njegovom stvaralaštvu preplitali različiti vekovi. I upravo ta lepota, koja se najbolje ogleda kroz prikaze nestvarnih ženskih bića, ali i antika, renesansna načela i umetnost prerafaelita kao osnovna mera svega... bili su lajt motivi opusa umetnika poznatog po čudesnim slikama velikih formata. Te, koloritski skladne, ali enigmatične kompozicije, često poliptisi, rađeni su u sintezi s neobičnim asamblažima. U Tonšićevim delima, iznad života i smrti, dominiraju anđeoske ženske figure - prava mera lepote iz nekih prošlih vremena.

Tonšić je bio - i jeste - sigurno jedan od najneobičnijih predstavnika srpskog simbolističkog slikarstva kraja prošlog i  početka ovog milenijuma, iako se u njegovom radu ne prepoznaju tematski okviri, vremenske ili stilske granice.

O likovnoj zaostavštvini ovog značajnog slikara, poslednjih nekoliko godina brine njegov sin Miloš, bez koga ne bismo mogli da uživamo u delima maestra Željka Tonšića.

 

 

Željko Đurović

 

“Kod mene je sve barokno od formi, crteža, kolorita, kompozicije, valera. Ne podliježem klišeima i ustaljenim mišljenjima o tome šta je slika ili crtež.” 

 

Željko Đurović, umetnik večito zaljubljen u strast,  kroz čitav svoj bogati likovni opus nije težio aktuelnosti po svaku cenu,  jer se u ikonografskim i tematskim tumačenjima umetnikovih kompozicija, koje počivaju na arkadijskim mitovima, otkriva snažan subjektivan crtež proniknute podsvesti. Fantazmagorični mediteranski svetovi tajanstvenih ženskih bića - to je ono što je glavni utisak svakog posmatrača čudesnih slika Željka Đurovića.

Njegova iskonska posvećenost slikanju transponovana je u slojevite magične pejsaže ezoteričnih simbola i neobičnog bestijarijuma... a ženske figure, koje često prikazuje fluidno, ključ su svih tajni. Mistika, erotika i čulnost, viđene kroz vrtloge  snažnih kolorističkih stremljenja, najčešće komplementarnih, ponekad i fluoroscentnih, velika su inspiracija umetnika.

U svom opusu, on izjednačava život i smrt, magijsko i prirodno, rajske vrtove i pad... u velikim kompozicijama lucidnih figuralnih oblika, koji se svojom različitošću spajaju u harmonične celine... Ljubav, lepota, žena, opstanak, rađanje, erotika, smrt - to su Đurovićeve  teme.

Ovaj plodni stvaralac je podjednako dobro artikulisan i u drugim likovnim medijima - peru i čeličnoj igli, s posebnim osvrtom na tehniku mecotinte, a veliki je posvećenik i ekslibrisu.

 

 

Milan Tucović

 

„Slike ne postoje kada ih niko ne gleda“

 

Čudan je mir koji vlada na slikama Milana Tucovića, umetnika koji je od svojih početaka do danas ostao veran magičnom realizmu i ikonografiji, koje je vremenom nadogradjivao. Milan je majstor malih, intimističkih priča, koje transponuje na velika platna smirenog kolorita, kojima ne vlada vreme, već nostalgija i tišina... a prepliću se san i java.

Slikarstvo Milana Tucovića skladno je i počiva na klasičnim slikarskim postulatima. Poetika njegovih prizora, kulisa složenih scenografija, nosi metafizički naboj. U tim slojevitim kompozicijama, glavni protagonisti su naizgled obični ljudi, kojima, snažnom naracijom, dodeljuje različite uloge. On poseduje magično oko, moć da otelotvori nečiji lik na svojim platnima. Tako posmatrač doživljava ljudsku: setu, umor, povučenost ili radost i zadovoljstvo.

Pažljivim izborom kolorita, koji predstavlja svesnu ili nesvesnu metaforu odnosa i razmena, odnosno upućivanja raznolikih osećanja, Milan unosi željenu atmosferu, koja u meri punog sklada ispunjava unutrašnji prostor slike.

Tucović, po vokaciji vajar, po senzibilitetu slikar, naizmenično stvara objekte i slike. Ti objekti su magične kutije ispunjene uspomenama... uspomenama sveta koji je spoj patiniranog a oživljenog... nostalgičnog i priželjkivanog.

U taj svet mora da se udje, putuje i uživa, jer je celokupno stvaralaštvo ovog umetnika upečatljivo po zaustavljenom vremenu i večitom trajanju...

 

 

 

Zoran Velimanović

 

“Izmedju divljenja i gadjenja, čitavo moje slikarstvo je izmedju te dve stvari. Po celi dan mirim te posvadjane delove svega oko sebe…“

 

Dva antipoda - lepota i brutalnost, strast i smrt, pad i fantazmagoričnost - kao i transponovanje uticaja Brojgela, Boša i Direra u savremen likovni jezik, konstantna su obeležja dvadesetogodišnjeg opusa slikara i vajara Zorana Velimanovića. Magičan je svaki susret s njegovom umetnošću, bilo da su u pitanju zastrašujuće  ribolike skulpture, metalne ptice, biste sačinjene od kostiju i metala ili slike velikih formata... sa specifičnim bestijarijumom nalik slikama renesansnih majstora. Na Velimanovićevim raznolikim kompozicijama, lazurno slikanim, a snažnog crteža, svi učesnici nose svoju ulogu, breme. Oni su sudije, ali i osuđeni - hibridni insekti, futurističke ribe, mnogolike životinje, kao i ljudi bez lica i sa naglašenim udovima.

Svet umetnika sazdan je od realnog i izmaštanog, sažimaju se Flandrija i futurizam... prepoznatljivo se transponuje u mnogoliko.

Osoben likovni izraz ovog slikara počiva na činjenici da su na njegovim slikama bezvremene teme svakodnevica, slikarstvo je za njega zbir misli, odnosno ono je materijalizovana misao, a skulpture, kojima je takođe posvećen, odlikuje snažna nota surovog... jer one postoje i žive u materijalnom svetu.

Likovni temperament Zorana Velimanovića podjednako može da se prati u crtežu, skulpturi i asamblažu, ali je njegova žudnja za životom najsuštastvenija u slikarstvu.

 

 

Sergej Aparin

 

"Voleo bih da ljudi osete vremeplov gledajući moje slike. Pokušavam da stvaram nesvesno - svesno, nenamerno - namerno"

 

Opčinjenost vremenom i trajanjem, konstanta je u delu ruskog po poreklu, a srpskog po nahođenju - hudožnika i slikara Sergeja Aparina. Njegova zagonetna dela lavirintska su putovanja u svetove gde je sve moguće, sve je metavremensko. Taj čudesni spoj pravoslavnog i mediteranskog zapravo je Aparinovo vraćanje u detinjstvo, jer njegovi najčešći motivi, i slika i skulptura - skakavci, vilin konjici, ptice i konji - koliko god izgledali fantastično i koliko god ih on smeštao u neobične situacije, zapravo su umetnikova nostalgija za najranijim sećanjima.

Ljudi na slikama Sergeja Aparina čini se da su samo slučajni svedoci, u tim, koloristički varirajućim, pričama o trajanju i prolaznosti. Retko su u direktnoj interakciji s posmatračem. Nekad su fotografski prikazani, a nekad potpuno nadrealni, s letećim šeširima i glavama.

Aparin ne podleže stereotipima, ne radi u ciklusima, istovremeno stvara po nekoliko različitih slika. Fantastično je putovanje u te svetove čarobnih pejsaža u kojima je sintetizovano arhaično i moderno. U njima plove i lete brodovi, dirižabli, satovi, gradovi, bregovi sa crkvama, mutirane životinje i insekti koji imaju čudovišne moći... svi vešto uklopljeni u imaginarne priče dostupne oku svakog posmatrača. Sergej svakodnevne prizore transponuje u čudesne kompozicije, različito uradjene (neke senzibilne i lazurne, druge snažne i pastuozne), sa čestim eksperimentisanjem sa neslikarskim materijalima i recikliranim dodacima.

 

 

 

Vladimir Dunjić

 

"Najplodonosnije stanje koje umetnik može da ima je vrtoglavica, kada mu se izmakne tlo pod nogama - to je najbolje"

 

Konstantan hod po opasnoj ivici revidiranja prošlosti i poštovanja budućnosti, kroz čitav svoj tridesetogodišnji opus, likovni stvaralac Vladimir Dunjić vešto rešava spojem dobro osmišljenih crtačko kompozicionih momenata i emocionalnih snovidjenja. Sigurnost i jasnoća likovnog jezika umetnika proizilaze iz činjenice da je on kontinuirano predan jednoj posebnoj vrsti lepote, tihovanju i tajnama koje samo slikar može na taj način da transponuje iz snova… strpljivo gradeći kompozicije, koje naizgled jednostavno rešava. Na njegovim enigmatičnim slikama čudesne atmosfere vlada ćutanje, protagonisti vode unutarnji monolog, figure su kompaktne, smeštene u idilične predele ili metafizičke prostore.

Vladimir Dunjić se kroz svoj veliki opus vraća istim temama, ali kroz nov i drugačiji pristup - to su "Velovi", "9 mačjih života", "Prokrustov muzej" i "Vrtoglavice". Ne  retko, poigrava se odnosom veličine motiva i njegove predmetnosti, pogotovo kada je u pitanju žensko lice. U ikonografiji često provlači motive lastavica, leptirova i mačaka, koji ukazuju na to da se život uvek menja u novi život, novo rođenje i duhovno transformisanje.

Ovaj umetnik se kroz mnoge cikluse bavio i angažovanom umetnošću i društvenim temama, ali opet na sebi svojstven način, ostavljajući posmataraču prostor da se zapita kuda to ide ovaj svet…

 

Maja Zivanovic autorska izlozba  - FANTASTICNIH 6 - KUCA LEGATA, Bgd

 

07.09 - 28.09.2017.godine