Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Stanko Zecevic - Galerija ULUS, Bgd, nov.2017.

Godina rođenja

1954.godine u Klenku, Niksic

Živi i radi

U Beogradu

Fakultet

FLU u Beogradu

Član udruženja

ULUS-a od 1982.godine

Stanko Zecevic

 

 Rođen je 1954. u Klenku u blizini Nikšića. Završio je Pedagošku akademiju. Godine 1978. diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo u klasi profesora Mladena Srbinovića. Na istom fakultetu je i magistrirao 1981. u klasi profesora Aleksandra Lukovića. Iste godine dobija stipendiju Francuske vlade za studije na Academie des Beaux Arts u Parizu, gde se usavršava i 1986, dobija stipendiju „Moša Pijade“. Studijski posećuje Ameriku 1986. i 1990. Radio je kao asisten, docent i profesor na Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju, Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Fakultetu umetnosti u Nišu i FILUM-u u Kragujevcu. Priredio je preko trideset samostalnih i učestvovao na više od sto kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Za svoj rad dobio je veliki broj nagrad i priznanja. Član je ULUS-a od 1982. Redovni je profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.

Slike prezentovane u galeriji ULUS deo su recentne produkcije ovog istaknutog umetnika, koji ima aktivnu izlagačku aktivnost od 1979. kada je priredio prvu samostalnu izložbu (galerija FLU, Beograd). NJegov stvaralački izraz odiše originalnošću likovnog jezika, koji je kao takav odnegovan i pozicioniran u  savremenoj srpskoj i crnogorskoj likovnoj sceni. Pored slika koje su nastale u poslednje četiri godine sastavni deo izložbe je slikarski sto koji predstavlja ready-made objekat.

 

O izložbenoj celini je pisao likovni kritičar Dejan Đorić koji je između ostalog istakao: „ On je gospodar svog sveta, mikroteos, demijurg koji u malom stvara univerzum a njegov samo jedan deo ima pojavnost u krajnjoj lepoti. Zečevića za velike slikare vezuje nadrealna ženska lepota, on je jedan od poslednjih evropskih slikara femme fatal, tog izraza čežnje za idealnim i nedostižnim, udaljenim, večnim i opasnim u ženi, za avanturom, tajnom i Lilit a ne za Evom. (...)

 

Zečević u estetiku lepog unosi trag ružnoće jer je to izraz života, večna, idealna lepota zamara, ona je kod starih Egipćana i Grka bila rezervisana za bogove, za nadljudsko, čovek je nesavršen i zato nosi beleg ružnog. Dobivši time na prirodnosti, slikar može da se okrene i drugim ključnim pojavama u umetnosti kao što su uloga animalistike ili predmeta na slici, koju ne možemo svesti samo na mrtvu prirodu. Životinje i predmeti su česti motivi na Zečevićevim platnima kao i crnogorski pejzaž, od najsurovijeg u visinama planina do najlepšeg poput Skadarskog jezera i mediteranske Boke Kotorske. U tom bitnom pomirenju ideja slikarstva, od lepog ka ružnom, i dalje ka životnom i suštinskom, umetnik osim likova i portreta slika i autoportret; ako je čovek stvoren na podobije Boga, ako je Bog uzeo telesni vid, spustio se u krv i meso, onda i Albreht Direr (Albrecht Dürer) kao i svaki slikar može sebe da predstavi hristoliko. Umetnik i pesnik su viši vid savršenstva od naučnika i maga, oni stvaraju u duhu božanskih namera, istorija umetnosti je i deo božanskog plana, nisu joj uzalud ne samo srednjovekovni ktitori posvećivali toliku pažnju. Zečević to dobro zna, zato njegova slika diše životno, spušta se na posmatrača lagano, kao noć na Mediteran.
U strategiju povratka slici ovog majstora ulazi još jedno dublje nasleđe. On je baštinik duha Mediale, najvažnije evropske likovne formacije posle nadrealista, koga spaja grozu i gnozu, med i alu, sliku sa ezoterijom. Iz nje je u sledećoj generaciji izrasla nova srpska figuracija a potom i novi romantizam, čiji je poslednji veliki predstavnik Stanko Zečević. Nastavio je u osamdesetim i kasnije ono što je bilo najplemenitije u srpskoj umetnosti šezdesetih i sedamdesetih, čežnju za savršenom, integralnom slikom, za moćnom figurom, sadržajem i predmetom na slici koji ne pripada konceptualnom postvarenju. Otuda kod ovog slikara ima sinteze likovnih elemenata i suprotnih svetova, zato je njegovo slikarstvo toliko uzbudljivo, životno i živopisno. „

Otvorena izlozba - Stanka Zecevica - Galerija ULUS, Beograd

 

16.11 - 28.11.2017.

 

 

 

Nagrade:

 

1979. Nagrada Univerziteta umetnosti, Beograd;
1979. Nagrada za sliku, Prvi septembarski salon, Nikšić;
1981. Nagrada za slikarstvo, XXII Oktobarski salon, Beograd;
1985. Nagrada Bijenala „Milena Pavlović - Barili“, Požarevac
1989. Nagrada Fonda „Moša Pijade“, Cetinje „13. novembar“;
2003. Laureat Likovne nagrade Diatetra, Pljevlja;
2004. Nagrada za crtež, Petrovac;
2008. Velika plaketa Univerziteta umetnosti sa poveljom, Beograd.

Контакт Галерије УЛУС: тел. 011 26 23 128

Кустос: Оливера Вукотић,  е-mail: olivera.kustos.ulus@gmail.com

Радно време: понедељак – субота од 10 до 20 часова.