Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Tatjana Milutinovic Vondracek - Galerija Lucida, Bgd, dec.2017.

Godina rođenja

1968.godine u Zadru

Živi i radi

U Beogradu

Fakultet

FLU u Bgd

Član udruženja

ULUS-a od 1994.godine.

Tatjana Milutinović-Vondraček

 

 Rođena u Zadru 1968.godine. FLU u Beogradu odsek za vajarstvo, završila 1991.godine, u klasi profesora Slavoljuba Radojčića, a magistrirala na istom fakultetu 1994.godine, u klasi profesora Nikole Koke Jankovića. Član ULUS-a od 1994.godine.

Diši duboko

 

Diši duboko naziv je izložbe u okviru koje Tatjana Milutinović Vondraček u galeriji Lucida predstavlja deo svojih radova nastalih u periodu 2012. – 17. godine.  Izloženi radovi izvedeni su kombinovanom tehnikom, pretežno na osnovi od stirodura, uz upotrebu tuša, organdina, šlag metala, čioda i veza zlatnim koncem. Umetnica kaže da joj je izbor materijala dozvoljavao da lako preoblikuje svoje ideje, ukoliko bi osetila potrebu za promenom.

Kolorit se oslanja na sakralno fresko slikarstvo – preovlađuju zlatna, tamno plava i bela boja, sa akcentima purpurne. Motiv šake u pokretu naslikan tušem na organdinu takođe možemo povezati sa sakralnom tematikom, prevashodno sa gestualnom, neverbalnom retorikom Hrista i anđela. Bilo da se u centru kompozicije ističe krug ili pravougaonik, organizacijom kompozicija dominira kružno kretanje koje dočaravaju pojedini prikazani elementi. Iz šaka ili iz centra kompozicije izvire energetski tok sićušnih zlatnih poteza koje se ponavljaju unedogled i, zauzimajući prostor umetničkog dela, osvajaju i čitav okolni prostor. Na nekim kompozicijama ovi zlatni zraci prostiru se u vidu spirala, stvarajući, na prvi pogled, reminiscenciju na Van Gogove predstave neba.

Radove karakteriše kontinuirano ponavljanje njihovih kompozicionih elemenata – bilo da je reč o identičnim potezima kojima je umetnica uobličila zrake, bodu veza zlatnim koncem (Dva portreta), purpurnim oblicima nastalim stilizacijom predstava dva anđela preuzeta sa drvenog oltarskog poliptiha (Circle of Nicolas Froment, The Pérussis Altarpiece, 1480, Metropolitan Museum of Art) (Oči noći i Oko tebe sam), motivu ruke prikazane u različitim simboličnim gestovima (Ruka koja daje, Ruka koja isceljuje, Ruka koja štiti...). Ponavljanje istih elemenata prisutno je unutar jednog rada, ali i u okviru grupe radova.

Na likovnost Tatjaninih radova  utiče i koncept različitog korišćenja materijala. Umetnica ostvaruje simbiotičke kombinacije materijala koji se svojom različitošću međusobno nadopunjuju i ističu jedni druge, a njihova slojevitost i prefinjenost inkorporiranja u celinu otkrivaju Tatjanin poseban, nesvakidašnji senzibilitet, ljubav i poštovanje prema materijalima. Umetnica kaže da svaki materijal koji upotrebi u radu mora da zadovolji njen (istančan) osećaj za teksturu.

Zlatna i tamno plava pozadina upućuju na povezanost sa simbolikom nebeskog sveta srednjovekovnih fresaka, na neku drugu, nama nedokučivu dimenziju u kojoj vladaju mir, harmonija, milost i sigurnost, dimenziju iz osnova različitu od sveta u kojem živimo.  Repetativnost poteza kojima Tatjana uobličava i prenosi svoje ideje u materijal predstavlja jedan vid umetničke mantre, molitvu koja donosi smirenje, način da reakcije umetnice na spoljni svet utihnu a kreativnost se oslobodi. Stalno ponavljanje istih poteza donosi zaštitu, um zna da su potezi koji slede identični onima koji su im prethodili, te se ubacuje u stanje automatskog  izvođenja pokreta i to ga motiviše da se umiri, a zatim mu daje vremena za kreativno razmišljanje i delanje, odvojeno od manuelnog rada koji u pozadini reguliše.

Kružno kretanje, spirale i vrtlozi na Tatjaninim kompozicijama prizivaju simboliku koju nosi sa sobom čakravarti (na Sanskritu chakravartin), izvor svega, univerzalni vladar ili u Aristotelovoj Metafizici “nepokretni pokretač”. Ovaj kosmogonijski, spiralni pokret  predočava kretanje galaksija kao inicijalnu asocijaciju na nastanak sveta.

Stilizovani andjeli svedeni na nivo znaka razmešteni u vidu kruga ili spirale u radovima Oči noći i Oko tebe sam takođe ukazuju na pulsirajuće, treperavo prisustvo zaštite nebeskih glasnika, ali se od svojih originala na pomenutom oltarskom retablu razlikuju ne samo po svedenosti oblika već i po svojoj ulozi i razigranosti ritma organizacije njihove postavke.

Tatjana Milutinović Vondraček kaže da se motiv ruke, šake izdvojio u procesu rada.  Po Aristotelu, ruke predstavljaju ,,oruđe nad oruđima”,  dok Kvintilijan smatra da se za ruke gotovo može reći da govore.  Za umetnicu, ruke su “nosioci snažne simbolike - one označavaju snagu, blagoslov, zaštitu, pravdu, božansku moć. Njihov položaj kazuje milost, naklonost, obožavanje, prizivanje, predaju, zavist, brigu, davanje...”

Ruka, odnosno šaka, javlja se kao simbol ljudskog ili nebeskog bića, govora, značenja....  Od praistorije do danas, u svim zajednicama, ruke simbolično predstavljaju kulturne vrednosti i društvena uverenja. U umetnosti, ruke mogu da predstavljaju simbolični prikaz same osobe, njenog karaktera i namera. Ruke mogu da se koriste kao oruđe, ali i kao oružje; rukama se brani i napada; one stvaraju i uništavaju. Pokreti ruku naglašavaju značenje,ili čak zamenjuju, izgovorene reči.

U okviru umetničkog dela, ruke se mogu interpretirati na više nivoa – kao simbol, slika ili pokazatelj. Mogu imati referencijalno ili pokazno značenje. Kroz istoriju umetnosti, šaka kao motiv i simbol pojavljuje se u svim kulturama i svim razdobljima – od praistorijskih pećinskih crteža u Lasku i Altamiri gde je imala ritualno, kultno značenje, preko antičkih retoričkih gestova koje preuzima ranohrišćanska umetnost u kojoj se motiv šake uglavnom pojavljuje kao Manus Dei i ukazuje na prisustvo Boga i njegove poruke, srednjovekovne umetnosti, renesanse i baroka, perioda u kojima gestovi ruku u sklopu korporalne retorike dobijaju ponekad i presudan značaj za iščitavanje umetničkih dela, do Rodena u okviru čijeg rada šake se osamostaljuju, dobijaju sopstveni identitet i postaju samodovoljan označitelj Boga, đavola ili alegorijski prikaz katedrale.  

Ruke mogu da govore, a pored lica predstavljaju jedini deo ljudskog tela koji jasno iskazuje ideje i osećanja -  ruke pokazuju, komanduju, vrište u agoniji, krše se u nemoći ili smireno leže u krilu; one imaju svoj karakter i svoju lepotu. U Tatjaninim radovima, one zauzimaju položaje koji su replika pokreta govora ruku Hrista i anđela. Tatjana Milutinović Vondraček retoriku ruku dodatno naglašava i bujicom zlatnih zraka koja iz njih izvire. Sve Tatjanine ruke imaju krajnje pozitivnu konotaciju – one pružaju, štite, zrače, pravedne su i predivne u svom postojanju. One zaslužuju da im se oda počast.

Dugo vremena umetnici su posmatrani samo kao posrednici u prenošenju Božije promisli, kao sredstvo kroz koje Bog, a ne umetnik, dela i stvara. Tek od renesanse umetnici poprimaju atribut samostalnog stvaraoca i na taj renesansni koncept da je umetnik = kreator = Bog, svojim radovima predstavljenim na izložbi Diši duboko oslanja se i Tatjana Milutinović Vondraček. Umesto Manus Dei ili ruku anđela, Tatjana predstavlja sopstvene šake u pozama gestova neverbalne komunikacije, preuzetim iz hrišćanske ikonografije. Njene ruke pružaju dobrotu, milost i zaštitu. U ovom vremenu u kome nam se čini da ništa više ne zavisi od nas i da ni na šta više ne možemo da utičemo, već možemo samo da pokušamo da se na neki način, uglavnom neuspešno i nedovoljno, prilagodimo, umetnica prebacuje jedan deo vere sa Boga na Čoveka - mi smo ti koji sami sebi donosimo razrešenja situacija i zaštitu – mi smo dei ex machina, neočekivane sile koje se pojavljuju i rešavaju stvari  i, ako smo kreativni i etični u svojoj kreativnosti, postajemo mali Bogovi koji stvaraju, ako ne baš ceo svet oko sebe, onda bar svoj mikrokosmos, po vlastitoj volji i sopstvenoj zamisli.

Iako svaki detalj odiše mogućom dubokom simbolikom, suština umetničke poetike Tatjane Milutinović Vondraček nije simbolična, već emotivna. Simbole koristi kao odraze u zamagljenom ogledalu, oni upućuju na eventualno prisustvo određenih aspekata dela, ali ga ne definišu. Ono što određuje delo jeste nova, specifična duhovnost koja proizilazi iz zahvalnosti za talenat koji umetnici omogućava da se izdvoji, umiri i stvara. A to je najveća radost postojanja.

 

Ivona Fregl

Otvorena izlozba - Disi duboko - Tatjane Milutinović-Vondraček - Galerija LUCIDA, Beograd

 

01.12 - 14.12.2017.godine

Nagrade

 

1994. - Beograd, Studio B – Izložba meseca oktobra (Izložba skulptura u galeriji KNU)

1993. - Beograd, Beogradski program - TV izložba meseca septembra i najbolja vajarska

             izložba u konkurenciji mladih autora, za1992.godinu

          - Beograd, Nagrada 34. oktobarskog salona za skulpturu

1992. - Beograd, Nagrada Skupštine grada Beograda za najbolje umetničko ostvarenje u

             toku 1992.godine, povodom samostalne izložbe u Galeriji DOB-a

          - Beograd, Studio B - izložba meseca septembra (Izložba skulptura u galeriji DOB-a)

1991. - Beograd, Nagrada za skulpturu FLU iz ’’Fonda Vladete Petrića – vajara’’

1989. - Beograd, Nagrada za najbolji crtež FLU

Samostalne izložbe

 

2011.- Beograd, Izbor (Galerija KNU)

2010.- Beograd, Sva tvoja lica ( Prodajna galerija „Beograd“)

2008.- Beograd, Izložba skulptura (Galerija KCB-a)

1994.- Beograd, Izložba skulptura (Galerija KNU)

1992.- Beograd, Izložba skulptura (Galerija DOB-a)

1991.- Beograd, Izložba crteža (Galerija FLU)

 

 

 

Grupne izložbe (izbor)

 

2016.- Majdanpek, Beograd, Umetonst u minijaturi MajdanArt 2016.

           Majdanpek, Žene slikari 2016.

2014. - Pančevo, Linije vremena-Dokumenti 1981-2012...

2009. - Ottawa, Canada, Fourth International Digital Miniprint Exhibition, (Voix Visuelle)

1996. - Beograd, Priština, Cetinje, Novi Sad, Vrnjačka Banja,- Rezime, (Muzej savremene

             umetnosti)

          - Vršac, 2. jugoslovensko bijenale mladih

          - Pančevo, Trijenale skulpture

1995. - Beograd, 30 godina postojanja galerije DOB-a, Retrospektiva, (Galerija DOB-a)

          - Beograd, Izložba  ’’Od aprila do aprila, studio B’’, (Galerija ’’Andrićev venac’’)

          - Beograd, Drugi beogradski bijenale crteža i male plastike, (Umetnički paviljon

            ’’Cvijeta Zuzorić’’)

1994. - Beograd, Prolečna izložba, (Umetnički paviljon ’’Cvijeta Zuzorić’’)

          - Beograd, Izložba radova nastalih u likovnoj koloniji TERRA (Galerija FLU)

          - Vršac, I jugoslovenski bijenale mladih

          - Beograd, 35. oktobarski salon, (Muzej 25. maj)

            Prateća izložba, In personam, (Galerija Lada) 

1993. - Beograd, Izložba ’’Od aprila do aprila, studio B’’ (Galerija ’’Andrićev venac’’)

          - Pančevo, 7. pančevački bijenale jugoslovenske skulpture

          - Beograd, 34.oktobarski salon (Muzej ’’25. maj’’)

          - Beograd, Crtež i mala plastika (Umetnički paviljon ’’Cvijeta Zuzorić’’)

1992. - Beograd, Crtež i  mala plastika (Umetnički paviljon ’’Cvijeta Zuzorić’’)

          - Beograd, Prolećna izložba (Umetnički paviljon ’’Cvijeta Zuzorić’’)

          - Herceg Novi, XXVI hercegnovski zimski salon

          - Beograd,33. oktobarski salon

1991. - Beograd, Bijenale jugoslovenskog studentskog crteža (Galerija DK’’Studentski

            grad’’)

          - Beograd, Perspektive XIX (Galerija ’’Andrićev venac’’)

          - Beograd, 32. oktobarski salon – Tragovi i skulpture (Galerija Lada)

 

 

 

Galerija LUCIDA

 

Nusiceva 11, Beograd

Kustos: Ivona Fregl

 

 

Tatjana Milutinović-Vondraček

 

Adresa: Dr Agostina Neta 64/3, Novi Beograd

 

e-mail: tatmilvon@gmail.com