Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Zoran Vranesevic - Simonida Radonjic - Gal. ULUS, Bgd,juli 2018

 

Симонида Радоњић је рођена 1973. године у Београду. Дипломирала је 1998. године на Академији уметности у Новом Саду, на Одсеку за графику у класи професора Слободана Кнежевића. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС-а) од 1999. године. Магистрирала је 2002. године на Факултету ликовних уметности у Београду, код професора Велизара Крстића на Одсеку за графику. Поред самосталних изложби, излагала је и на преко 290 колективних изложби у земљи и иностранству.

 

Награде:

 

2015, Прва награда за цртеж, II Београдско тријенале цртежа и мале пластике, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић“

2015, Прва награда за цртеж, Културни центар Шабац

2011, Прва награда за цртеж из фонда „Владимир Величковић“, Галерија „Хаос“

2009, “Гран при”, IX Међународно бијенале “Сува игла”, Ужицe

2009, Диплома Другог бијенала цртежа Србије, Панчево

2007, “Златна игла” Пролећна изложба чланова Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић“

 

Самосталне изложбе:

 

- 2018, Галерија УЛУС, Београд, (заједно са вајарем Зораном Вранешевићем), пратећа изложба лауреата Другог Београдског тријенала цртежа и мале пластике

- 2015, Фоаје Културног центра Панчева

- 2015, Галерија културног центра Шабац

- 2014, Галерија београдске тврђаве, Стамбол-капија, Београд

- 2013, Културни центар Србије, Париз, Француска

- 2013, Културни центар Новог Сада

- 2012, Галерија Хаос, Београд

- 2012, Галерија 77, Ниш

- 2011, Галерија УЛУС, Београд

- 2007, Модерна галерија, Крагујевац

- 2006, Галерија УЛУС, Београд

- 2003, Градска галерија, Ужице

- 2003, Градска галерија, Пожега

- 2003, Модерна галерија, Крагујевац

- 2002, Галерија Музеја града, Врање

- 2002, Галерија Графичког колектива, Београд

 

Адреса: Ђурићева 2/10, 11 000 Београд, Србија

 

e-пошта: simonidar@yahoo.com

 

 

 

 

Зоран Вранешевић (1967) Ариље. Дипломирао је 1998. И магистрирао 2002. године на вајарском одсеку Факултет ликовних уметности у Београду. Члан УЛУС-а од 2000. године.

Самостално је излагао у Београду ( Галерија 73, Галерија УЛУС, Галерија Магацин, Галерија СУЛУЈ, Мала галерија УЛУПУДС-а, Галерија Студентског културног центра, Галерија Коларчевог народног универзитета), Крагујевцу ( Модерна галерија Народног музеја), Ариљу ( Градска галерија), Требињу ( Музеј Херцеговине), Беч ( Галерија културно-спортског клуба Никола Тесла).

Добитник је награда ( 2016. Награда за скулптуру, 13. међународни бијенале уметности минијатуре, Модерна галерија Културног центра, Горњи Милановац; 2015. Награда за скулптуру, Друго београдско тријенале цртежа и мале пластике, уметнички павиљон, Цвијета Зузорић, Београд; 1998. Награда скулптуру, Перспективе XXVI, Југословенска галерија уметничких дела "Андрићев венац" Београд; 1998. Награда ФЛУ Београд за скулптуру у камену; 1996. Награда ФЛУ Београд за скулптуру у камену).

Учествовао на бројним националним и међународним групним изложбама, симпозијумима, колонијама и радионицама.

 

Галерија УЛУС  изложба лауреата Другог београдског тријенала цртежа и мале пластике

Награда за малу пластику Зоран Вранешевић

      На овој изложби сам представио читав свој стваралачки опус од 1998.-2018., од духовне слојевитости коју сам осетио у скитовима Кападокије преко мисли које у ум долазе па све до центра срца у коме душа обитава као једино бесмртна, бесконачна, преко молитве чија је фреквенција иста као и фреквенција мисли до молитвене бесконачности. "Какве су ти мисли такав ти је и живот" говорио је отац Тадеј.

     Човек је највише радио на  својој спољашњости. Почео је са одласком на месец, марс, истражује микро свет, открива ум мозга, ум срца, ум ћелије, пресађује органе продужава живот, смањује загађење планете али и даље човек  умире од глади, све је више вируса, загађења, ратова. Човек се много заокупио материјалним светом, спољашњим, запостављајући унутрашњи свет. Човечанство се уједињује што је лепо али ако су им мисли зле шта ћемо онда? Рат прво почиње мислима које су зле и злобне према другом народу а потом почиње и физички рат.

      Светски  човек  се бави спољашњим човеком више телом које је пропадљиво него душом која је бесмртнa и бесконачна. Жеље човекове су углавном материјалне, спољашње природе. Човек није сишао у унутрашњост свога бића у његово срце, где обитава душа, да покуша да постане бољи човек.

     Награду сам добио за три скулптуре Скитови 1; 4; 8. Они припадају циклусу "Источник" насталом 1998.-2002. године који су представљени на магистарској изложби у Галерији Коларац. Упознатост са Кападокијом је био пресудан за моје уметничко истраживање.

     У скитовима изучавам простор у коме се врши молитва. Духовни успон молитвеника приказан је кроз лествице успона, духовне степенице. Успон је веома тежак јер се човек лако оклизне и духовно падне мора да бди над својим врлинама и манама. Намерно сам користио зелени грчки мермер који је веома тврд камен. Хтео сам да тежином обраде овог камена, који се обрађује дијамантским алатима, симболички представим тежину духовног успињања.

     Каснијим истраживањем долазим до закључка да је и сваки човек скит за себе. Човек поседује и своју унутрашњост. Унутрашња спознаја човековог бића. Силазак, успињање из човековог ума, човекових мисли у човеково срце где у центру срца обитава човекова душа. Ум треба да буде заузет добрим мислима, жељама а не завишћу која је зло, да би на планети земљи завладао мир и радост. Мир и радост су највеће богатство овога света. Свима треба мислити добро и пријатељима и непријатељима.Човекова душа је једина бесконачна, свесна и бесмртна.  

 

Зоран Вранешевић

 

 

 

Извод из текста:                                                                                                                                                      

Вранешевић нема привилеговани или искључиви материјал - његовој поетици највише одговарају комбинована градива, наравно увек она најквалитетнија и, рекло би се, традиционално скулпторска (дрво, мермер, пешчар, месинг, челик...). Управо су она места додира различитих ткива оно што ствара посебну енергију његових радова - могло би се рећи као што додир два метала у амбијенту одређених хемијских супстанци у батеријама ствара електричну енергију.

Још једно могуће упориште за вајара нашег времена јесте савршенство израде - све Вранешевићеве скулптуре, ма колико језички различите, одликује брижљива обрада површина. То се подједнако односи на камен, месинг високог сјаја, на компактне радове или на конструкције. Тако његови радови постају предмети који плене својом савршеношћу, предмети код којих та врста скрупулозне обраде чак ствара и извесну зачудност.

Узете заједно, ове скулптуре од којих свака прича своју засебну причу, сведену и загонетну, долазе до свог заједничког именитеља тек негде далеко, у области метафизичког.

 

Милета Продановић

 

Адреса: Томашевачка 4, 11000 Београд,

 

E-mail: vranesevic.zoran@yahoo.com

 

Otvorena izlozba - Simonide Radonjic i Zorana Vranesevica - Galerija ULUS, Beograd

 

05.07.2018.godine