Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Vladislava Krstic i Irina Perisic Bosnjak

Владислава Крстић

 

Рођена је 1978. године у Београду. Факултет ликовних уметности у Београду, вајарски одсек, уписала је 2002. а дипломирала 2007. године у класи професора Славољуба Радојчића. Академске специјалистичке студије, одсек вајарство, уписала је 2007. у класи професора Николе Вукосављевића на истом факултету.

Од 2008. године је члан УЛУС-а, а од 2009. је у статусу самосталног уметника.

 

 

Ирина Перишић Бошњак

 

Рођена је 1983. године у Београду. Уписала је факултет ликовних уметности у Београду, одсек

вајарство, 2002. године. Дипломирала је 2007. године у класи професора Славољуба Радојчића.

Уписала је академске специјалистичке студије, одсек вајарство у класи професора Николе

Вукосављевића, 2007. године. Члан је УЛУС-a од 2008.

 ЛИЦА

 

Пођи до бора желиш ли научити шта је бор или до бамбуса желиш ли научити шта је бамбус. Када

тако поступаш, мораш напустити субјективну заокупљеност самим собом. Иначе се намећеш објекту

и не учиш. Твоја поезија ће потећи сама од себе када си постао једно са објектом – када си уронио

довољно дубоко у објекат да би тамо видео нешто попут скривеног светлуцања. Како год речита била

твоја поезија, ако ти осећај није природан – ако сте објекат и ти раздвојени – тада твоја поезија није

истинска поезија већ само субјективна кривотворина. 

 

Овај став великог хаику песника Matsuo Bashô-a сасвим је применљив и на друге родове уметности,

ликовне, на пример, а у овом случају на скулптуру. Он указује на вечну и свеприсутну опасност

коју носи сваки стваралачки чин: да се не посуврати у јалову субјективну интроспекцију, било да је

праћена очајањем или одушевљењем. Ако је уметност XX века, од модерне до постмодерне, од нечег боловала, онда је то пре свега био тај поремећај. Речи једног Сартровог јунака (из трилогије „Путеви слободе“) Хоћу да будем сам свој почетак постале су категорички императив већ у освит авангардних покрета минулог столећа. Разумљив и оправдан у то доба, тај императив се претворио у неку врсту савремене традиције, иако је раскидање са сваком традицијом суштина његовог бића. Отуд ужасна потреба да се буде оригиналан по сваку цену, отуд терор бескомпромисне „аутентичности“, отуд очајни напори скоро сваког ствараоца у последњих 100 година да створи нешто „што нико пре тога није“, нешто „ново“ шта год то било. А резултат је – нешто што ни на шта не личи.Многи уметници поменутог раздобља нису подлегли притиску и пратили су своју интуицију, своје

срце или чак само своју руку. Ликовна критика и нова историја уметности нису им то опростили, и

велики број тих искрених и надарених стваралаца искључен је из општих прегледа уметничких токова

XX века и почетка наредног столећа. Тај damnatio memoriae био је и злокобно, речито упозорење

будућим уметницима, да се окану било каквог покушаја повратка старим мајсторима, рестаурације

давно опробаних и вековима прихватаних вештина, укратко: да се не усуде да случајно успостављају

или обнављају неки систем вредности који би претендовао на универзално значење: Ради шта ти

драго, али да се ниси дрзнуо да тврдиш како је то „оно право“. Величај самог себе колико год хоћеш,

али твоје дело ћемо оценити ми. У временима мутних токова масовних медијских манипулација

и суптилних сугестија планетарних размера тешко је одолети оваквом притиску, тим пре што

сваки уметник који „капитулира“ и пусти се низ струју најбестиднијег нарцисоидног егоцентризма

може много лакше наћи подршку – „мецене“ и „спонзоре“, задовољне што могу помоћи још једну

индивидуу која је одустала и од самих појмова Лепог, Доброг и Истинитог, а камоли од њиховог

отеловљавања и промовисања у свету.

 

Ирина Перишић Бошњак и Владислава Крстић припадају оним ствараоцима који нису одустали, да

би на тај начин „успели“ и „пробили се“. Пре свега, су опстале захваљујући личности, појму чије је

пуно значење данас готово заборављено. Јер, у оквиру тренутно доминантног процеса глобализације

(који је морално неутралан), постоји и идеологија глобализма, која је веома опака: под изговором да

свако себе треба слободно да изрази као индивидуу, људи се потајно униформишу јер им се намеће

једнакост. A, међутим, људи нису ни исти ни једнаки, нити су такви били, нити ће такви икада бити.

Свако је непоновљива личност, уметник као и његов модел, а то Ирина и Владислава не само да

одлично разумеју, већ осећају значај тог открића. Додуше, у свим минулим, нормалним културама

и цивилизацијама то је свима било јасно, али у данашњем информативном смогу и уравниловци

индивидуализма, уочити личност прави је подвиг. Стога Ирина и Владислава ломе следећи табу

савременог света и врше дискриминацију, у преводу “разликују“ људе (који нису сви исти) и бирају

кога хоће, а кога неће да прикажу. При томе, оне су одабрале мотив лица као референтни оквир за

сусрет са личношћу представљеног појединца. Тај оквир, међутим, не делује као ограничење, већ

управо омогућава изоштрене и истанчане физиогномске и психолошке студије које нам дату личност

приближавају. Чак и у аутопортретима Владиславе Крстић посведочен је исти поступак, где се ауторка у процесу стварања намерно и успешно „раздвојила“ на стваралачки субјекат и објекат посматрања како би аутентично представила своју личност, а не себе-уметницу. Таквим третманом објекта од стране аутора, посматрач је слободан да и сам приступи делу као личност, јер му се не намеће волунтаристички и парцијални фрагмент стварности у интерпретацији некаквог уметника-егоцентрика.

 

У свему томе Ирина и Владислава одлично познају од старине опробане технолошке поступке,

вешто владајући различитим материјалима. Неко би могао рећи и да је њихово дело на високом

„занатском“ нивоу, и био би у праву, не умањујући „уметничку“ вредност остварења. Јер, током дугих

разобља антике и средњег века, када су стварана небројена ремек-дела, artifex је био термин којим су означавани и занатлије и уметници.

 

Постоји, међутим, још један елемент у стваралаштву Ирине и Владиславе, који им је омогућио да

са успехом остваре свој наум и рехабилитују личност: заједнички рад. Још на почетку Старог завета,

Господ каже Није добро да је човек сам, а то је поновљено много пута у различитим контекстима,

попут оних који саветују монасима да избегавају потпуну самоћу. Рад у пару и групи идеалан је управо за елиминисање опасности од штетног, егоцентричног индивидуализма, јер се (сарађујући са другим) појединачни стваралац свесно повлачи у други план, а да при том не губи ништа од свог личног, или личног доприноса успеху целине. Ирина Перишић Бошњак и Владислава Крстић до сада су често излагале заједно, а нема сумње да ће то и даље бити тако, све док то њима лично буде одговарало.

 

                                                                                                  ОЛИВЕР ТОМИЋ

 

Otvorena grupna izlozba - LICA - Vladislave Krstic i Irine Perisic Bosnjak u Prodajnoj galeriji Beograd

Od 13.07 - 26.07.2010.god. 

                                                                    

                                                                      Награде:

 

 Irina Perisic Bosnjak

 

- 2006. god. Награда “Илија Коларевић, вајар” за најбоље изведени акт

- 2004. god. Награда “Кузмановић” за портрет

 

Стипендије:

 

- 2007. god. Стипендија Владе Републике Србије, Фонд за младе таленте

Стипендија Републичке фондације за развој научничког и уметничког подмлатка

- 2006. god. Eurobank EFG Школарина за студенте завршне године државних

факултета за остварене изванредне резултате током студија

 

                                                                     

                                                                      Награде:

 

  Vladislava Krstic

 

- 2009. god. Masters of the arts, second place (награда на изложби World Art Expo 09)

- 2008. god. Златно длето (награда УЛУС-a на Пролећној изложби)

- 2006. god. Награда “Кузмановић” за портрет (награда ФЛУ)

- 2005. god. Награда “Илија Коларевић, вајар” за најбоље изведени акт (награда ФЛУ). Овај рад је ушао у

збирку радова Завода за унапређивање образовања и васпитања и стоји јавно изложен у згради

Завода у Београду.

 

Стипендије:

 

- 2007. god. Стипендија Града Београда

- 2006. god. Eurobank EFG ШКОЛАРИНА за студенте завршне године државних факултета за остварене изванредне резултате током студија

Стипендија Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка

                                                                     Irina Perisic Bosnjak

 

Самостална изложба:

2008. god. Галерија СКЦ, Нови Београд, са Владиславом Крстић и Видом Станисавац Вујчић

 

Групне изложбе:

 

- 2009. god.  Традиционална мајска изложба, Галерија СКЦ, Нови Београд

- 2008. god. Интернационални биенални фестивал портрета – цртеж и графика,

Тузла, Босна и Херцеговина

Нови чланови 2008, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, Београд

- 2007. god. 36. изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ из

Београда, Галерија Дома oмладине, Београд

- 2006.god.  VI изложба портрета, Галерија Културног центра, Шабац, Србија

Изложба студената V године ФЛУ 2006, Галерија савремене уметности, Смедерево

Изложба радова награђених студената зa школску 2005/06, Галерија ФЛУ, Београд

35. изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ из

Београда, Галерија Дома oмладине, Београд

- 2005.god.  XXXIV изложба цртежа, скулптура и објеката малог формата студената ФЛУ – Београд,

Галерија Дома oмладине, Београд

Ауторска честитка 2005, Галерија Пале􀌰а, Београд

2004. god. Изложба радова награђених студената za школску 2003/04, Галерија ФЛУ, Београд

- XXXIII изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ – Београд,

Галерија Дома oмладине, Београд

 

                                                                  Vladislava Krstic

 

Самостална изложба:

 

- 2008. god. Портрети, Галерија СКЦ, Нови Београд, са Ирином Перишић Бошњак и Видом Станисавац Вујчић

 

Групне изложбе:

 

- 2010. god. WAF Expo Las Vegas, Place Gallery, Las Vegas, USA

Пролећна изложба, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, Београд

- 2009. god. XVI београдска мини-арт сцена, Галерија „Сингидунум“, Београд

Бијенале цртежа и мале пластике, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, Београд

World Art Expo 09, Orange County, California, USA

- 2008. god. Јесења изложба, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, Београд

Интернационални биенални фестивал портрета – цртеж и графика, Међународна галерија портрета,

Тузла, Босна и Херцеговина

Пролећна изложба, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, Београд

Нови чланови 2008, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, Београд

- 2007. god. 36. изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ из Београда,

Галерија Дома омладине, Београд

- 2006. god. VI изложба портрета, Галерија Културног центра, Шабац

Изложба студената V године ФЛУ 2006, Галерија савремене уметности, Смедерево

Изложба радова награђених студената за школску 2005/06, Галерија ФЛУ, Београд

35. изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ из Београда,

Галерија Дома омладине, Београд

- 2005. god. Изложба радова награђених студената за школску 2004/05, Галерија ФЛУ, Београд

XXXIV изложба цртежа, скулптура и објеката малог формата студената ФЛУ – Београд,

Галерија Дома омладине, Београд

Ауторска честитка 2005, Галерија Пале􀌰а, Београд

- 2004. god. XXXIII изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ – Београд,

- Галерија Дома омладине, Београд

 

Kontakt:

 

Vladislava Krstic

 vladislava.krstic@gmail.com

 

Irina Perisic Bosnjak

irinapb@gmail.com